Lideri Evropske unije na samitu u Bratislavi deklaracijom su se obavezali da će do marta usvojiti „viziju atraktivne i uspešne Unije“.
Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel bila u pravu kada je rekla, otprilike, da jedan samit ne menja sve, zaključak skupa nije ohrabrujući. Ali, zar se i moglo očekivati nešto drugo s obzirom na podele koje postoje unutar EU?
Deklaracijom su se glavešine EU obavezale da do proleća pripreme planove svojih zemalja za „jačanje EU“, a o „pojavama koje plaše Evropljane“. Šef Evropskog saveta Donald Tusk skrenuo je pažnju pre svega na „strah od migracija i terorizma“. Samit u Bratislavi bio je protekao bez predstavnice Ujedinjenog Kraljevstva – premijerke Tereze Mej – ali jeste bio u senci Bregzita.
Tusk je rekao da će Velika Britanija verovatno početkom 2017. pokrenuti formalni zahtev za izlazak iz Evropske unije i napomenuo da je Brisel spreman za to, već koliko sutra. Zvuči kao „olako obećana brzina“.
Nedostatak jedinstva preostalih (bez Britanije) članica EU demonstriran je i na samom skupu u Bratislavi. Italijanski premijer Mateo Renci nije želeo da prisustvuje zajedničkoj konferenciji za novinare sa Merkelovom i francuskim predsednikom Fransoa Olandom posle samita. Rešenja za migrantsku krizu (a toj krizi je Italija veoma izložena) usvojena na samitu na Malti početkom godine, ukazao je Renci, ostala su mrtvo slovo na papiru. On je , takođe, kao neuspešnu kritikovao nemačku politiku štednje koja u EU dominira.
Samit se poklopio sa masovnim protestima u Nemačkoj protiv mogućeg sporazuma EU sa SAD – Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP), i sa Kanadom – Sveobuhvatnog ekonomskog trgovinskog sporazuma (CETA). I tu je Evropa nejedinstvena. Dok Nemci brinu da bi TTIP mogao da dovede do povećanja nezaposlenosti, Merkelova, kancelarka sve okrnjenije popularnosti, to podržava. Fransoa Oland je protiv TTIP.
Bratislavskom deklaracijom su lideri i liderčići dobili svoje domaće zadatke. Rok isporuke – proleće. A na proleće – izbori. Prvo u Holandiji, pa u Francuskoj. Parlamentarni izbori u Nemačkoj biće održani najranije 28 avgusta. Krajnja desnica, u boljem slučaju obični evroskepticizam, smeše se svuda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
