Želimo da se prekine sa izborom ljudi za direktora koji su samo našli prostu većinu u školskom odboru.
Ministarstvo će zahtevati ukupnu analizu i rezultate rada svakog kandidata, tražićemo licencu i niz drugih stvari, kako bismo izabrali najbolje. Mi sigurno nećemo biti u koliziji sa mnogim dobrim školskim odborima, ali oni ljudi koji ne žele da rade, ne poštuju zakon, izigravaju predsednike sindikata, sigurno neće biti birani za direktore škola. Dosad nije rađena nikakva selekcija sem da se obezbedi podrška školskog odbora. Ovo će biti jedna nova priča, bitka za kvalitet i samo će kvalitet biti vrednovan.
Ovako je pre tri godine u intervjuu Danasu bivši ministar prosvete Mladen Šarčević branio zakonsko rešenje po kome su izbor i razrešenje direktora prebačeni u ruke ministra.
Na kritike da će centralizacija u izboru povećati upliv politike u škole, Šarčević je podsetio da ta priča ima istorijat od komunista, da se nastavila u socijalizmu, ali i posle 5. oktobra, pa su jedni te isti ljudi samo menjali stranke i ostajali na čelnim pozicijama.
Nije Šarčević pogrešio kada je to rekao, jer praksa svedoči da se do direktorske fotelje u obrazovnim ustanovama teško moglo doći bez podrške političkih stranaka.
I prethodno zakonsko rešenje je išlo naruku vlastima, koje su kroz glasove predstavnika lokalne samouprave i podobnih roditelja uspevale da imaju kontrolu nad tim ko će voditi škole.
Ali je ipak bilo prostora da se, tamo gde su nastavnici i roditelji složni, „provuče“ i neki nestranački kandidat.
Žestokom centralizacijom koju je uveo prethodni ministar postalo je nemoguće da nešto prođe „ispod radara“ naprednjaka, a ministar je postao figura koja svoj potpis stavlja tamo gde mu „baza“ naredi.
Obaveza da se o kandidatima prethodno izjašnjavaju nastavničko veće i školski odbor je zamazivanje očiju javnosti da vlast sluša i uvažava mišljenje onih od čijeg angažovanja u dobroj meri zavisi kvalitet obrazovanja.
Više nego ikad škole su postale žrtve osionih i bahatih pojedinaca koji bespogovorno izvršavaju naloge svojih političkih šefova, a koji su preuzeli kontrolu pre svega nad zapošljavanjem u obrazovnim ustanovama i ugušili svaku autonomiju i ličnu inicijativu nastavnika.
U takvoj atmosferi pobeda nastavnika beogradske OŠ „Ivo Andrić“ koji su se izborili za „svog“ direktora, ne samo da je retkost, već su celoj javnosti očitali lekciju da se uz slogu, jedinstvo, upornost i nepristajanje na kompromise može doći do cilja.
Njihova pobeda je još veća ako se ima u vidu da su nastavnici odoleli često viđenom scenariju da se u bitke koje treba da biju odrasli uvlače deca.
Za godinu dana borbe đaci su izgubili samo jedan nastavni dan, ali su od svojih učitelja dobili životno važnu lekciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
