Kada država ne radi svoj posao, za koji je plaćamo, i kada to, umesto nje, urade građani, potpuno besplatno, onda se ta ista država ustremi na njih i preti im kažnjavanjem.
U tom „sudaru“ državnog nečinjenja, pa i javašluka, i građanskog aktivizma i „neovlašćenog“ voluntarizma, ilustruje se istina da naše institucije ne funkcionišu ili da funkcionišu samo onda kada im to odgovara i pribegavaju birokratskim procedurama i pozivima na zakone.
Jedino je država „ovlašćena“ da čisti reke i šume, uređuje javne prostore i uklanja deponije, pa i da postavlja saobraćajne znake na putevima.
Međutim, kada institucije ne rade svoj posao, i to godinama, problemi se nagomilavaju i građani su prepušteni sami sebi. Kada iskažu samoinicijativu i urade ono što država nije uradila, eto „državnog“ problema.
Najnoviji primer za to su putokazi koje je, nedavno i na kružnom toku na ulasku u Kraljevo, postavio Mladen Alvirović, glavni i odgovorni urednik emisije SAT, koji vozačima pokazuju skretanja za taj grad i Kopanik.
Iako je kružni tok izgrađen pre nekoliko godina, takvih putokaza na tom mestu nije bilo, što je vozačima, koji prvi put voze tom deonicom, stvaralo velike muke. Alvirović je na to ukazivao godinama.
Svoj drumski performans nije izveo da bi se „preporučio“ za kažnjavanje, iako je bio svestan i te mogućnosti, već da bi nadležne motivisao da konačno reše veliki problem, čije rešavanje, dokazao je, malo košta.
Državna inspekcija je uklonila table, uz birokratske doskočice i pozivanja na zakone i pravilnike o tome da je jedino ona ovlašćena da nam uređuje puteve.
Svojim nečinjenjem država nam poručuje i to da je jedino ona ovlašćena da ne reaguje na naše probleme, javašluk „putara“, dezorijentisanost „vozača“, odsustvo „znakova pored puta“, kojim nas, uprkos svemu, vodi „jače“ i „brže“.
Ukoliko se neko drzne i kaže da su ti „putevi“ rizični ili pokuša da ih ispravi, rizikuje „sudar“ sa državnim paragrafima.
Na takve posledice je bio spreman i Filip Vukša, mladi aktivista iz Beograda koji je, opet, „neovlašćeno“ uređivao autobuska stajališta, pa i drugi građani koji su, takođe, zbog nečinjenja institucija bili primorani da preuzmu državna „ovlašćenja“ i da reše naše probleme, za šta su „nagrađeni“ prijavama.
Dobro je to što državni organi znaju svoja ovlašćenja, ali bilo bi još bolje da ih koriste i da, umesto pojedinaca, rešavaju naše probleme. Kada država ne funkcioniše ili funkcioniše da bi se prikrila iza paragrafskih paravana, pojedinci su prinuđeni da sami rešavaju sopstvene probleme. A to nije dobro. To nas je naučlila istorija. I tuđa i naša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
