„Zorana je malo ljudi zvalo po imenu“, izjavio je u razgovoru za Danas Zoran Živković povodom obeležavanja 17. godišnjice atentata na Zorana Đinđića.
Stepen naknadne rastuće bliskosti sa ubijenim premijerom kod brojnih javnih ličnosti u Srbiji postao je ovih godina obrnuto srazmeran sa time koliko su ti isti ljudi pre 20-ak i više godina prihvatali Đinđićeve modernističke ideje.
Određeni dani u martu mesecu izbornih kampanja i početaka ratnih pohoda na Balkanu, ustalili su se u svojim hodočašćima u više političkih kolona.
U istoj sadašnjosti, zahvaljujući tim obeležavanjima, tako se susreću Devetomartovske demonstracije, kao prvi veliki izliv nezadovoljstva tadašnjom vlašću na čelu sa Slobodanom Miloševićem, koji je imao i ljudske žrtve. Dva dana potom je i godišnjica smrti Miloševića u pritvoru Haškog tribunala.
A dan kasnije je odavanje pošte Đinđiću koje je u isto vreme i tužno sećanje na izneverene nade u jedno uređenije društvo. I kao završni udarac tim nadama sledi najtraumatičnije sećanje na 24. mart i početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Iako su ti događaji udaljeni u realnoj stvarnosti godinama, ritualna podsećanja na njih, pretvaraju ih u jedinstveni doživljaj sećanja koji istovremeno otkriva srpsku duboku i bolnu društvenu podelu. Ta podela nije samo politička i ideološka, niti je površinski ožiljak, to je tektonska podela do samog istorijskog vulkana, na pobednike i poražene u 21. veku.
Na one koji su postali globalni bogataši u materijalnom smislu, a u političkom spremni na sve da sačuvaju svoje pare i svoje privilegije, i da se zaklone i iza živih, a još lakše i iza mrtvih. I na one koji možda u materijalnom smislu nisu potpuni gubitnici, ali jesu u svojoj težnji da imaju demokratiju i slobodu.
Na one koji su hteli da Milošević ima pošteno suđenje, a Đinđić dug i bogat stvaralački život, da se u Srbiji smenjuje vlast, da se uvažava javni interes, a kažnjava korupcija, da kriminalci budu u zatvorima, a ne u televizijskim rijalitijima, da sa narodima bivše Jugoslavije živimo mirno i sa uzajamnim poštovanjem…
I na one koje je baš briga šta će kome drugom da se dogodi, najmanje nekom Miloševiću, pa neka im je bio i šef partije, ili Đinđiću, pa neka im je bio i politički protivnik, koga su hteli da unište… Samo da je njima dobro, samo da su okej i na slobodi, i naravno, zaštićeni i fizički i od zakona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
