Žrtve i kontrole

Takođe, radnici koji su ranije preko „Velestroja“ odlazili na rad u Rusiju tvrde da se i inače ne poštuju propisane bezbednosne mere na gradilištu, pa primera radi, u prostoriji od 12 kvadrata spava četvoro do šestoro radnika, a ni u vreme spavanja se ne gase grejalice zbog velike hladnoće. Tragična dešavanja na poluostrvu Jamal nisu prvi incident sa kojim su se suočili radnici iz Srbije koji „trbuhom za kruhom“ odlaze u na gradilišta širom sveta na kojima su prepušteni na milost i nemilost poslodavaca, bez bilo kakvih mera zaštite. Primera radi, dešavalo se da građevinske radnike u inostranstvo iz Srbije šalju bez adekvatnih dozvola za rad, da se uslovi koje oni potpisuju radnicima ne poštuju od strane poslodavaca na građevini, da im se oduzimaju dokumenta i ne isplaćuju zarade. U Rusiji se dešavalo i da naši radnici bivaju hapšeni, jer nemaju dozvole za boravak u zemlji i da im gazde odbijaju novac od plata za organizovani povratak u Srbiju. U Urugvaju je svojevremeno nekolicina srpskih radnika štrajkovala više meseci i vodila sudski spor protiv poslodavca, koji im nije isplatio obećane zarade.

Potpuno je izvesno da većina posredničkih agencija iz Srbije koje šalju radnike na rad u inostranstvo ne vodi dovoljno računa o uslovima u kojima će oni raditi. Firme koje se bave tim poslom ne samo da moraju da budu registrovane već su dužne da proveravaju da li se radnicima redovno isplaćuju zarade, kakvi su uslovi u kojima stanuju, da li imaju adekvatnu ishranu i da li postoji bilo kakav vid mobinga i šikaniranja tih radnika. Deo odgovornosti pada svakako i na državu. Nadležni moraju da sprovode rigoroznije kontrole posredničkih agencija. U slučaju da zakonska rešenja vezano za tu oblast nisu dovoljno precizna trebalo bi ih promeniti i urediti tako da se jasno propiše odgovornost posredničkih firmi kako bi se vlasnici „alavi na novac“ obeshrabrili u pokušajima da na lak i brz način dođu do unosne zarade.