Političari imaju svoje interese, javnost svoje. Nekada se ti interesi podudaraju, ali češće se razlikuju. Neretko, političari žele da prikriju istinu, tajeći informacije od građana, ili ih „korigujući“ u skladu sa svojim interesima, suprotnim od javnih. Političari maskiraju, mediji (pokušavaju da) razotkrivaju. To je tako svuda u svetu, pa i kod nas. Što bi rekao nemački ambasador Mas, povodom odluke EU o kandidaturi, „nema razloga za ljutnju“. Svi samo rade svoj posao.
Problem nastaje onda kada se mediji udruže s političarima u maskaradi stvarnosti. Ima i toga. Svuda, od Pjongjanga, preko Moskve, do Vašingtona. U diktatorskim sistemima to je stroga odredba, ugrađena u ustave i zakone. U autoritarnim je zajednički maskenbal medija i politike nepisano pravilo, a u demokratijama traje stalna borba da bude izuzetak. Između ostalog, i zbog toga ono da je demokratija osvajanje slobode nije puka parola.
Dakle, poštujući pravo političara da nekada (što ređe, to bolje) neke stvari ne žele da puste do javnosti, a da neke emituju pažljivo ih „usmeravajući“, tražimo i da političari poštuju naše pravo da informišemo o događajima bez krinke eufemizama, fraza, bez senke prikrivenih interesa, bez da se pravimo da ne vidimo kečeve u rasparanom rukavu. Zbog toga, kada smo juče primetili agencijsku vest s naslovom „Dačić: Nije šija nego vrat“, prvo što nam je palo na pamet bilo je: „Vidi, komentariše Đilasov demanti“.
Predsednik SPS je zapravo govorio, bez cenzure, o ponašanju (nekih u) EU, koji od Srbije traže praktično priznanje Kosova zarad napredovanja u procesu integracije. Evropski zvaničnici na to poručuju da ne traže priznanje, već „inkluzivnu regionalnu saradnju“, pa onda naširoko objašnjavaju šta to znači.
Tako i Dragan Đilas. Kaže, u demantiju poslatom Danasu iz infomativne službe DS, „nisam tražio smenu, već odgovornost“. I, precizira, nije pominjao Vuka Jeremića i Gorana Bogdanovića, već ministarstva spoljnih poslova i za KiM. Zaključuje opaskom da smo dezinformisali javnost, to jest naše čitaoce.
Možda ne bi bilo loše da je Đilas svoje mišljenje o pomenutima malo bolje objasnio članovima Glavnog odbora DS, na nedeljnoj sednici u Sava centru, jer svi s kojima smo razgovarali doživeli su njegove poruke kao poziv na smenu, ili ostavku, Jeremića i Bogdanovića. Uključujući dvojicu prozvanih. A, članovi GO DS mogu biti sve, samo ne politički nepismeni.
Đilasov demanti je uvreda za inteligenciju. Poštujemo njegovo pravo da radi šta god poželi, dok poštuje zakon, ali ne pristajemo da nam žute maske zamene realnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
