Reforma gimnazija – "vruć krompir" koji nijedan ministar ne želi da preuzme

Gimnazije u Srbiji, svesne činjenice da se obrazovanje u svetu revolucionarno menja su preko Zajednica gimnazija Srbije, još 2005. kao svoj pokušaj reforme gimnazija, predložile i usvojile dokument „Program promena u gimnazijskom obrazovanju“, ali na konkretizaciji promena definisanih tim dokumentom ni gimnazije, a ni Ministarstvo prosvete, nisu u proteklom periodu skoro ništa radili. Kasnije su donesena još dva dokumenta koji dodiruju reformu gimnazija: „Pravci razvoja obrazovanja“ (Nacionalni prosvetni savet 2010.) i Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (Vlada Republike Srbije 2012.), ali ni na njihovoj implementaciji u gimnazijsko obrazovanje nije ništa značajno rađeno.

Ministri prosvete su se menjali, ali se niko od njih nije osmelio da išta značajno učini na promenama i osavremenjavanju gimnazija. Nijedan ministar nije ni pokušao da iskaže svoje namere i definiše aktivnosti usmerene ka promenama u gimnazijskom obrazovanju. Mnogi misle ili traže opravdanje u nedostatku novca, jer reforma gimnazija podrazumeva i značajne promene u nastavnoj tehnologiji i opremljenosti škola, a jasno je da promena tehnologije i bolje opremljenosti nema bez dodatnih materijalnih ulaganja. Mišljenja sam da novac ipak nije najveći problem i da je guranje reforme gimnazijskog obrazovanja „pod tepih“ rezultat neshvatanja značaja gimnazija za svestrani razvoj Srbije i formiranje buduće nacionalne, intelektualne elite, kao i nedovoljne (ili bolje rečeno odsustva svake) podrške politike reformama u gimnazijskom obrazovanju. Sigurno i nedovoljnog poznavanja suštine gimnazijskog obrazovanja, nedostatka kvalitetnih ideja, kao i straha od kompleksnosti neophodnih zahvata i bojazni od sukoba sa univerzitetom (koga, siguran sam, ne sme ni da bude), jer u reformi gimnazija i univerzitet ima svoje interese i zahteve kada je gimnazijsko obrazovanje (a naročito kurikulum i matura) u pitanju.

Zašto su nam je potrebne promene u gimnazijskom obrazovanju? Navešću samo najvažnije razloge zbog kojih mislim da nam je neophodna sveobuhvatna, celovita, kvalitetna i delotvorna reforma gimnazija:

* Zbog potreba da se gimnazijsko obrazovanje iz tradicionalnog i reproduktivnog sistema sticanja znanja prevede u aktivniji i za sve (učenike, nastavnike, roditelje, društvo …) prihvatljiviji i zanimljiviji oblik;

* Zbog relativno zastarelih nastavnih planova i programa koji suštinski nisu menjani skoro 25 godina i potrebe da se oni pretresu, inoviraju i usklade sa savremenim kretanjima u nauci, kulturi, umetnosti, sportu i drugim oblastima savremenog života;

* Zbog neophodnosti da se gimnazija u kojoj se potencira i insistira (uglavnom) na reproduktivnom znanju, postepeno transformiše u školu aktivnih i primenjivih znanja, ali i školu u kojoj je otkrivanje i negovanje darovitosti i razvijanje kreativnih sposobnosti mladih prioritetan zadatak;

* Zbog opšte informatizacije društva koja je sveobuhvatno zahvatila sve sfere naših života i koja ima značajne implikacije i na osavremenjavanje nastavnog procesa i korišćenje i stalno praćenje savremenih dostignuća informacionih tehnologija;

* Zbog omogućavanja da učenici kombinacijom fiksiranih, opštih nastavnih predmeta i bogate ponude izbornih nastavnih predmeta samostalno kreiraju svoje gimnazijsko obrazovanje u skladu sa sopstvenim sklonostima i željama usmerenim ka željenom obrazovanju i najefikasnijoj pripremi za fakultete;

* Zbog potreba da se u mnogim gimnazijama iščezle tradicionalne vrednosti gimnazijskog obrazovanja osveže, inoviraju i vrate u škole kao pozitivna stvaralačka atmosfera u kojoj žive i rade gimnazijalci i gimnazijski profesori;

* Zbog neophodne transformacije vaspitnih aktivnosti u gimnazijama i usmeravanje mladih ka vrednom radu, posvećenosti, moralu, patriotizmu, humanizmu, ekologiji … i drugim civilizacijskim vrednostima savremenog društva.

* Zbog insistiranja na kvalitetu gimnazijskog obrazovanja koji će se meriti eksternim oblicima vrednovanja i čiji će rezultati značajno uticati na status učenika, nastavnika i gimnazija kao opšteobrazovnih škola.

Kako do reforme gimnazijskog obrazovanja u Srbiji?

Jedan od mogućih načina je da na osnovu dokumenta „Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020“ godine konstituiše kvalitetan akcioni plan koji podrazumeva osmišljen, dobro programiran i intenzivan rad na promenama u gimnazijskom obrazovanju i jedinstveno delovanje svih relevantnih i zainteresovanih društvenih faktora, a oni su: gimnazije (učenici, nastavnici i roditelji), univerzitet, SANU, Ministarstvo prosvete, Nacionalni prosvetni savet, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje obrazovanja. Dakle, organizovani rad koji će sučeljavanjem dobrih ideja i snagom argumenata (a ne sukobljavanjem ljudi kako to u Srbiji najčešće biva), poštovanjem tradicionalnih vrednosti naših gimnazija i ukrštanjem sa najboljim iskustvima u gimnazijskom obrazovanju u svetu, iznedriti kvalitetan sistem gimnazijskog obrazovanja u Srbiji. To pre svega podrazumeva donošenje Zakona o gimnazijama, a potom i usvajanje mnogih, a neophodnih podzakonskih akata: fleksibilnih nastavnih planova; modernih, i nastavnim i vannastavnim oblicima raznovrsnih i bogatih, školskih i nastavnih programa; programa kvalitetnog opremanja gimnazija i programa za svestrano pripremanje i najefikasniju obuku i stalno usavršavanje nastavnog kadra u gimnazijama. I naravno, uz pomoć i aktivno učešće univerziteta dobro osmišljene mature (eksternog tipa sa međunarodnom verifikacijom) koja će na najbolji način selektirati i na osnovu postignutih rezultata usmeravati gimnazijalce ka željenim, a mogućim fakultetima.

Verujem i da će novi ministar prosvete Mladen Šarčević, kao čovek koji dolazi upravo iz sistema gimnazijskog obrazovanja, svojim angažovanjem i iskustvom, doprineti i učiniti sve, da se pokrenu neophodni mehanizmi promena u gimnazijama i obezbediti da se kolektivnim, jedinstvenim i harmoničnim radom, gimnazija, univerziteta, SANU uz aktivnu ulogu Nacionalnog prosvetnog saveta, oba zavoda i stručnjaka u oblasti obrazovanja i stalnu koordinaciju Ministarstva prosvete, uz korišćenje najboljih svetskih obrazovnih iskustava ostvare neophodne reforme metodologije rada gimnazija, usavršavanje nastavnih planova i programa, konstituisanje kvalitetne eksterne mature i druge sistemske promene koje će kao posledicu imati – savremen i veoma dobar sistem gimnazijskog obrazovanja u Srbiji.

Optimista sam i verujem da će ubrzani (ali ne i brzopleti) dobro planiran i sistematičan rad na reformi gimnazija u Srbiji imati i formalnu (zakonodavnu) i suštinsku (materijalnu) podršku Skupštine i Vlade Republike Srbije i da će se u budžetima Republike Srbije za narednih nekoliko godina (a počev od 2017.) predvideti sredstva neophodna za ostvarivanje koncepta savremene srpske gimnazije i sredstva neophodna za primenu usvojenog koncepta u svim verifikovanim gimnazijama u Srbiji.

Ako takvih sredstava nema u postojećim i raspoloživim budžetskim okvirima vredi sa i u međunarodnim okvirima zadužiti (biće to prvi put da smo se zadužili za mlade i njihovo obrazovanje), jer nam je moderna gimnazija u Srbiji jednako potrebna kao i moderne tehnologije, savremeni putevi, železnice, mostovi …

Autor je direktor Valjevske gimnazije i predsednik Društva matematičara Srbije

Tekst objavljen u okviru dodatka Danas Škola.