Rekoše mi: „Mrš’ odavde!

za, sendvičem,
navrhvođe lutam,
uspele su kolege,
novinari,
to im se ne prašta!
Da predstave život,
a to nije mašta!

Životarim,
u tmini sedme sile,
gde su oni dani,
kad su,
duše, site, bile.
Puno hvala
za navrhvođu,
što je breme teško,
pa se ljudi glođu.

Nahvališe njega,
i istok i zapad,
da, narodu je mir,
i da nije glad…
Navrhvođa,
veći i od Tita,
Jeljcina i Buša,
narod bleji, ko ovčice,
ćuti, gleda, i sluša…

Neće biti zime,
ni gladi,
siti ljudi,
poješće i pevca,
ali meni,
već sad krče crevca,
zbog oluja, uglja,
ako skoči struja,
biče gladni Turci,
a i mali Muja.

Ja gde živim,
pa tu nema pravde,
da prelistam Danas, na trafici,
rekoše mi: „mrš’ odavde!
Istina se kao laž smejulji,
nadamo se, a svi smo u buli!

Prodje rođos, 25-i, eto,
sa, zakašnjenjem,
srećno želim leto,
Danasu!
Da nas politikanti,
makar ovol’ ko, ne lažu,
mi smo dobar narod,
na, leb, da nas mažu!