Sačuvaj nas bože kuge i Samarićana – reketaša

Pored ostalog, on lamentira nad propuštenom šansom koju je SANU imala zahvaljujući njegovoj samarićanskoj ponudi, saopštenoj u dopisima koje je Šipka, šef CEON-a (skraćenica od: Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci), putem kolege eksperimentalnog psihologa, člana SANU, Aleksandra Kostića, uputio SANU: „Da je bar prihvatila ponudu CEON-a da joj za sve kandidate (reč je o kandidatima za izbor u nove članove SANU 2018, Č.O.) dostavlja citiranost u domaćim časopisima, naravno besplatno“. Da li je u tome što se danas naziva nauka baš sve dopušteno? Nije dopušteno da se neko ko je koliko juče ucenjivao časopise diljem Srbije, kao i Ministarstvo prosvete i nauke, pokušava da sebe predstavi kao dobrotvor koji velikodušno nudi usluge najvišoj naučnoj ustanovi.

Kakvo je to samarićanstvo? Podsetimo se: pre petnaestak godina Ministarstvo nauke nametnulo je istraživačkoj zajednici kategorizaciju istraživača, njihovih radova i časopisa. Posao stvaranja baze naučnih časopisa i svih mogućih vrednovanja poveren je nekim volšebnim načinom CEON-u, koji se predstavlja (https://www.ceon.rs/index.php?lang=sr) kao NVO koja se bavi evaluacijom u nauci i obrazovanju. Za „debele“ pare, dakako. I, sve je funkcionisalo kao „po loju“ – časopisi su ustupali svoje sveske, osim NBS, i ovoj NVO. I, svi su bili zadovoljni, naročito – CEON koji se bavio onim za šta je dobijao besplatno naučnu produkciju i pare za njenu obradu: obračunavao je nekakve impakt-faktore, citiranost časopisa i istraživača, i možda još ponešto. Kome je to bilo potrebno? Sudeći po tome što te analize nisu korišćene za kategorizaciju časopisa i naučnih radnika (ili možda jesu, pa je to bio problem?), sve te kategorizacije bile su praćene povremenim skandalima (Savijanje Šipke oko državnih para: http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=337&cl=30).

U toku funkcionisanja ovog „sistema“, CEON-ovo čedo, Srpski citatni indeks, sakupio je podatke o 400 domaćih časopisa, 150.000 objavljenih članaka, 2.000.000 korišćenih referenci, citiranosti po autorima i unutar časopisa, slobodan pristup ka 50.000 članaka…

A onda je jednog dana „tikva pukla“: 2014. institucijama koje izdaju časopise stigao je e-mail kojim ih CEON obaveštava da njihovi časopisi više neće moći biti indeksirani u SCIndeksu kao ni u Bibliometrijskom izveštaju o časopisima, jer MNTR prekida finansiranje tih projekata. Izdavačima je ponuđen nastavak saradnje po uplati pretplate za određeni korisnički paket, s rokom do 19. 3. 2015. CEON je od izdavača tražio prosečno 40.000 dinara godišnje za web hosting svakog časopisa. U normalnom svetu, to se zove – UCENA. Istovremeno, CEON s Interneta uklanja podatke koji su više godina unošeni na osnovu ugovorne obaveze CEON-a da snabdeva Google Scholar i druge baze o srpskoj naučnoj produkciji. Te podatke je naširoko koristila domaća i međunarodna naučna zajednica. Na ovaj kriminalni akt nije reagovalo ni MPNTR ni Ministarstvo kulture (finansijeri časopisa), ni druga ministarstva, odnosno Vlada Republike Srbije, a ni NBS. Kao što nisu reagovala ni nadležna tela za borbu protiv kriminala.

U oktobru 2013. godine SCIndeks je sadržavao 1.878.022 referenci iz 142.869 članaka, 52.725 u vidu punog teksta, objavljenih u 411 časopisa. Po izbacivanju časopisa koji nisu prihvatili ucenu, ostalo je svega 339.846 referenci iz 19.990 članaka od kojih 12.172 u vidu punog teksta iz nepoznatog broja časopisa. Samovoljnim i skandaloznim činom uklanjanja ogromne, do tada javno dostupne, količine podataka naneta je velika šteta srpskoj nauci. Ona je bahatim i nesankcionisanim činom ceoNOVACA od „zvezde u usponu“ preko noći postala – zvezda padalica! Stanje se kasnije promenilo – suočeni s nereagovanjem nadležnih organa, i pretnjama da će biti skinuti s raznih lista i kategorija, izdavači (pod pritiskom autora) postepeno su prihvatali ucenu. Ne svi, naravno. „Na rudu nisu legli“ časopisi MS. Odlučno su odbili ucenu ceoNOVACA. U saradnji s 10 glavnih i odgovornih urednika Matičinih časopisa (kao glodur ZMSDN-a) formulisao sam odbijajući odgovor na ucenu, što naš najevaluator ne može nikako da mi oprosti. Možda bi neko mogao da pomisli da je to glavni razlog što (vojni?) psiholog povremeno protiv mene odapinje otrovne strelice u okviru ceonovskih psy ops ofanziva. U hrabrom jurišu na monopol u vrednovanju akademika i njihovih naučnih rezultata u s�moj SANU, gde bi ceoNOVCI „na naučnoj osnovi“, između ostalog, birali i kandidate za nove članove SANU, kao kolateralna šteta stradao je i Matematički institut SANU (Pero Šipka, Nepotpuna, netačna i nestručna, ali zauzvrat skupa: Bibliometrijska analiza MI SANU 2016, CEON, Bgd 2018).

A samarićanskim ceoNOVCIMA, novci kaplju li kaplju…. A svi nadležni – ćute.

Autor je član Srpske akademije nauka i umetnosti i doktor ekonomskih nauka