Foto: Z. S. M.Čak ni najoptimističniji proroci i „čitači budućnosti” ne mogu da proreknu neke veće uspehe i pobede vlasti koja se uplašila „lika i dela” Nemanje Šarovića.
Nemušta pojašnjenja MUP-a da je to učinjeno „zbog ometanja studentskog skupa u Pionirskom parku”, pa zbog njegove ugrožene bezbednosti, te uhapšen je, onda pak nije… dokaz su da vlast ne da ne zna više gde udara nego da „zna” – glavom o zid i to neprestano.
Posle atobusko-sendvičarskog fijaska u Jagodini, debakla u Sremskoj Mitrovici potez sa „spontanim” kemp-kampom „studenata” 2.0 ispred Narodne skupštine više nije ni čin očajnika nego ono narodno: „mrtav si, samo ti još nisu javili”. Nasilno odvođenje Šarovića tu ne može da pomogne ni na kratko, kao gong predah za grogiranog boksera.
Ne pomažu ni već (o)tužne turnejice po zaseocima otadžbine (omaž Upravi iz koje su svi potekli) i obećanja servirana sa hoklice tipa: u ponedeljak stiže put, struja… Smorila se, smanijla i „istanjila” lojalistička kontramiting Srbija. Dovlače se kordoni žandarmerije u najmanje seoske mesne zajednice, lete jaja na sve strane, građani Smedereva neće više da ih trpe ni u hali, privatna obezbeđenja dobijaju od „deka i baka” kišobranom po glavi…
Pak, ova druga Srbija, od koje se vlast s razlogom plaši, sve je brojnija i vidiljivija. Kod nje više straha nema. Ni najpedantniji hroničari više ne mogu da pobroje gde se sve skupovi protiv vlasti održavaju. Oni, jednostavno samo „buknu” svakog dana i na svakom mestu.
Svi su ujedinjeni u svakodnevnim šetnjama, marševima i protestima. Studenti i đaci su poveli (i, vode već četvrti mesec) a onda su se priključili prosvetari, glumci i kulturnjaci, poljoprivrednici, advokati, radnici, nekad bi se reklo i „poštena” inteligencija…
I džabe poslednji trzaji da je to „snobovština” i kako pozorišta nikom ne trebaju, da niko ne čita i ide u biblioteke… Na njihov „šou” i „performans” polako ali sigurno već „pada zavesa”.
Građani su se oslobodili. Na svakoj raskrsnici dočekuju povorke šetača predvođenih studentima i ne samo da ih pozdravljaju već im se priključuju. Šetnje i protesti ne jenjavaju, naprotiv sve su češći i veći. U petak su zaposleni čak i u državnim ustanovama i institucijama pored kojih su kolone protestanata prolazile, iako nisu generalno štrajkovali, bez straha i oslobođeno izlazili i pozdravljali šetače sa „pumpaj, pumpaj”, „bravo” i visko podignuta dva prsta u znak pobede. To, u neku ruku, već i jeste pobeda.
I za vikend je „buktalo” na sve strane: traktori po Beogradu (rame uz rame sa studentima i radnicima), blokada u ujedinjena tri pomoravska grada, pumpalo se na pumpi u Topoli, (Smederevo već pomenuto)…
Zato 15. mart vlast očekuje sa strahom a svi drugi sa optimizmom. U oba slučaja opravdano. Onaj koji već 13 godina bukvalno siluje svaki segment našeg društva i naših života izjavljuje da „očekuje nasilje u subotu” i kao u uvek preti „hapšenjima”. Je l ono k’o sa Šarovićem il’ nešto serioznije?
Narod mu poručuje da „ništAVilo mora da stane”. Da stane i zauvek nestane. Doviđenja do oslobođenja.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
