Savamala

U ovom tekstu pokušaću da analiziram šta nam sve ovaj slučaj, nezakonitog izaponoćnog rušenja zgrada u centru Beograda, otkriva i šta se iza tog događaja skriva. Red činjenica, red politike.

Naravno, počeću od činjenica. Ne zbog toga što je politike i inače previše, nego zato što nas činjenice vode u srce politike.

Dve slike bacaju u zasenak sve ostalo: maskirana, veoma organizovana lica, buldožerima satima ruše zgrade iza ponoći u centru Beograda i druga slika – policija uopšte ne reaguje.
To da se krši zakon, toga je bilo i ranije i toga će biti uvek, ali da se ovako javno, bez ikakvog zazora, koriste parapolicijske formacije, toga do sada nije bilo u Beogradu. Ali još gore od toga jeste činjenica da beogradska policija nije reagovala. Molim da me neko ispravi ako grešim, ali mislim da se takvo potonuće javne bezbednosti u Beogradu nije nikada dogodilo.

Možda je u kvizu tačan odgovor „bahatost“.

Da pojasnim: dežurni smene je veoma visoko rangirani policajac u strukturi rukovodstva beogradske policije i on izvesno zna da je svako rušenje iza ponoći protivzakonito. Da je sud sprovodio rušenje iza ponoći po osnovu pravosnažne sudske presude, opet bi policija morala da interveniše, zato što je i takvo sprovođenje izvršenja, koje počinje iza 22 časa, zakonom zabranjeno. Dakle, izvesno vrh beogradske policije zna da se nezakonito ruše zgrade i ne reaguje.

Odmah reaguju građani koji su se tu zatekli, pa zatim, po saznanju, Rodoljub Šabić, pa Saša Janković i javnost Srbije polako biva alarmirana. Pokreću se građanski protesti, Vučić prvo tvrdi da je sve to ništa, protesti jačaju, pa nam Vučić kaže da nije ništa i da je odgovoran vrh rukovodstva Beograda, a da policija nije odgovorna jer ona nije učestvovala u krivičnim delima. I taman kada smo pouzdano saznali da Vučić sve zna: i ko je odgovoran i šta javni tužilac ima da kvalifikuje kao krivično delo i koga ne sme da procesuira, banalnim protokom vremena opet smo mi građani na samom početku: niko nije odgovarao. Niko. Ni oni sa fantomkama, ni bilo ko iz uprave Beograda, ni iz policije.

A možda je tačan odgovor „neodgovornost“.

Protesti građana dobijaju masovnost koja daleko prevazilazi demonstracije u organizaciji političkih partija koje sebe predstavljaju kao opozicione. Upravo zato što organizatori protesta nisu lica „od ranije poznata javnosti“ i zbog toga što građani iskreno, sa zgražavanjem i besom, doživljavaju sve ono što se dogodilo u noći divljačkog rušenja, taj pokušaj legalizacije golog nasilja, nereagovanja policije i naročito zbog naknadnih reakcija nadležnih. Zahtevi beskompromisno traže odgovornost resornog ministra i gradonačelnika, a ipak u drugom planu i odgovornost policije.

Odlučnost. Tačan odgovor je „odlučnost“?

Pokretu građana se, naravno, priključuju političari koji bi da profitiraju na celom slučaju i nekako tu energiju građana prisvoje ili preusmere u svoju korist. Pojavljuje se ambasador SAD kome tu svakako nije mesto.

Njima, naravno, snaga građana ne može biti od koristi, kao što ni transfuzija ne može pomoći preminulom, ali je negativna posledica tu – glavni tok medijskog izveštavanja se udaljava od građanskih zahteva i prebacuje u isključivo političku arenu. Gde se umesto vitalnosti i snage argumenata, pravde i odlučnosti, samo prebrojavaju ko je čiji i ko je za koga. Sve se pretvara u samo jedno pitanje – ko to ruši Vučića i zbog čega. Stvarne činjenice nestaju i na sceni su samo geopolitičke konstrukcije, manje ili više ubedljive. Jednako neumesno kao pojavljivanje ambasadora Amerike na protestu, sada zvanična Rusija komentariše ceo protest kao varijantu obojene revolucije u pripremi, koja za cilj ima rušenje, po mišljenju Moskve, pravovernog Vučića. Opet nema nigde građana ni stvarnih događaja.

Savamala… da nije tačan odgovor – „zombi“?

Ako protest usmerite ka Siniši Malom ili nekom Siniši ili Stefanoviću, problem je u tome što će u najboljem slučaju taj političar, dok su njegovi mentori na vlasti, biti samo premešten na drugu funkciju. Na primer, postaće specijalni savetnik Vučića za projekat Beograd na vodi. Ili potpredsednik vlade. I sve suštinski ostaje isto.

Zato je važno zakucati kao prvi i najvažniji zahtev, smenu celokupnog vrha beogradske policije. Po objektivnoj odgovornosti. Niste u stanju da organizujete službu koja ima 6.000 policajaca, na način da može da reaguje, kada neka parapolicijska formacija ruši zgrade u centru Beograda? Svi ste smenjeni i spušteni na najnižu lestvicu. A onaj među vama, ili više njih, koji su i lično odgovorni, moraju i dodatno da odgovaraju. Ma koliko ova rečenica bila potresna za Vučića.

Za nas građane je od najveće važnosti da naučimo državne službenike da ne smeju da krše zakon po zahtevu bilo koga. A to ćemo postići samo kada neki njihov naslednik zna da je gubitak posla izvestan, ako između zakona i političke moći, izabere političku moć. U najmanju ruku, cena poslušnosti će biti veoma velika, pa će se makar zbog toga broj i vrsta kršenja zakona prorediti.

Tačan odgovor je „institucije“?

To da postoji pokušaj političke manipulacije protestom, nije samo spinovanje i paranoja. Čim se o tome izjašnjavaju i SAD i Rusi. Zato je neophodno da organizatori protesta učine dodatni napor da pokažu da su prigovori koji ukazuju na mogućnost da sve preraste u neku varijantu „obojene revolucije“, sadržinski osnovani, ali da nemaju nikakvog utemeljenja u njima kao organizatorima, jednako kao što ga nemaju ni među najvećim brojem građana koji protestuju. Kroz polemiku, treba tražiti medijski prostor i u tzv. velikim medijima i na uticajnijim sajtovima, koji ukazuju na moguću zloupotrebu protesta. Svaku primedbu treba saslušati ozbiljno i što jasnije na nju odgovoriti. Na taj način, ne samo da će se snaga protesta održati, nego će se pridobiti još veći broj građana na javnim protestima.

Po svojoj suštini, Savamala, za građane koji protestuju, je borba za istinu.

Borba za istinu je veoma obavezujuća. I zahteva da se odgovori na pitanje, kako smo došli do toga da je sve ovo uopšte moguće? I kako je moguće da, dok posledice Savamale i dalje razaraju same temelje pravne države, svi ključni spoljni faktori hvale vlast i direktno Vučića?
SAD ga hvale i kažu da je pod ovom vladom Srbija sve pouzdaniji partner i sve bolje odredište za strane investicije. Samo što im Savamala nije dovoljan dokaz uspešnosti, nego od Srbije prave dodatno nelegalne, protivustavne, zatvore za preživele iz Gvantanama.

EU otvara baš poglavlja 23 i 24, koja govore o izgradnji institucija i vladavini prava, što je moguće samo kada država kandidat pokaže napredak u toj oblasti. Da li je moguće veće licemerje, nego tvrditi da Srbija napreduje ka izgradnji pravne države, dok Savamala ostaje potpuno nerešen slučaj?

Rusi daju podršku na sasvim drugoj osnovi – i oni imaju neki dogovor sa Vučićem i sve što može da ojača Vučića dok dogovor ne ispuni, za njih je dobro, a sve što može da ga pokoleba, za njih je loše.

Stvarno, kako smo došli do toga da naše državne institucije nemaju nikakav značaj i da je jedino važno ko je vlast, a ne kakva je vlast?

Sva objašnjenja o nekakvom vraćanju u devedesete su besmislena. Uzroci ove razgradnje su u samoj suštini koncepta koji Srbija primenjuje od 2001. godine. Kada sve karte stavite na MMF i direktne strane investicije i njih proglasite za kriterijum dobra i zla, onda je ovakav ishod neminovan. Beograd na vodi je primer da su „fantomke“ na delu od samog početka. Samo nešto malo više prikriveno i širem krugu ljudi manje jasno. Kršenje zakona i pravila struke, kada se oslonite na zahteve stranog investitora kao na jevanđelje, su neprekidna, brutalna i razarajuća od samog početka. Da bi se to bezakonje podržalo, nužno se sve nadležne institucije moraju odučiti od poštovanja procedura i pravila struke. Sve mora biti mimikrija. A realizacija nužno zahteva nekog Vučića. Sve to povratno deluje na medije, koji dodatno blate sve koji pružaju otpor urušavanju sistema. Oni koji pogoduju interesima stranih banaka, država i investitora, su moderni i pametni, vredni i hrabri. Što više pomažu neokolonizaciji Srbije, sve su pametniji i bolji. A svi koji bi da se poštuje zakon, struka, da se izgrađuju institucije, interesi naših građana stavljaju ispred stranih interesa, su nazadni, neznalice, glupaci i bitange.

Nema ovo zlo veze sa devedesetim, nego baš sa putem u „svetlu“ budućnost. To što mi mislimo da je Savamala bitna i da nas ne vodi ni u kakvu budućnost, a ponajmanje svetlu, to nije mišljenje EU kojoj zvanično težimo. Oni su na strani fantomki i bagera, nereagovanja policije i neodgovornosti. Ne kao poželjno stanje, ali kao nešto što ipak obezbeđuje, makar i nespretno, njihove bazične interese. To nije nikakav vrednosni sud i politički stav. Prosto činjenica. A vrednosno, žalosno je što je tako.

Tačan odgovor je – neokolonijalizam.

Tekst je objavljen u dodatku Bilten, uciteljnznalica.org