Šovinistički je prepoznavati samo tuđi šovinizam

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve što su aninimni "autori" PSMKI napisali ukazuje na njihov nedozvoljivo nizak nivo znanja o osnovnim činjenicama o kojima žele, onako, birokratski, šalterski, nadobudno sa "olimpijskih" visina svojih partijskih fotelja da sole pamet onima koji su višestruko obrazovaniji, mudriji i časniji od njih. Savet: neka gledaju i čitaju Pink i ostale podzemne "medije" – to je najviši domet do koga mogu, sirotani, da dobace.

2. Tako isto one eurokrate prepoznaju samo individuslni nacionalizam pojedinih clanica, a u isto vreme ne prepoznaju svoj "euro nacionalizam" koji ima kao konacni cilj stvaranje "Sjedinjenih Drzava Evrope".

3. Ако неко тезу да је у " тоталитарном периоду СФРЈ" ћирилица била угрожена оповргава својим субјективним (о)сећањем на детињство и младост, даљи разговор не би требало трошити речи. Sapienti sat!

4. Hoćete da kažete da ta (o)sećanja nisu u skladu sa realnošću? Dajte neki primer, neki argument, da svi "saznamo" gde smo to živeli!

5. Министарство културе је итекако добро обавештено о проблему питања писма у Срба, и то захваљујући управо удружењима за одбрану ћирилице . Она нису основана зато што што неко мрзи латиницу и оне који пишу њоме, него зато што у једном језику не могу да опстану два писма, а Србима је прече да опстане ћирилица. Наука на коју се позива преводитељка назива њу првим , основним, примарним, главним , изворним, матичним и каквим све не другим писмом, а и народ се на референдуму за Устав из 2006. год. определио за то писмо. Управо захваљујући удружењу ЋИРИЛИЦА Нови Сад , ондашњем Министру културе Драгану Којадиновићу и његовом помоћнику почившем мр Браниславу Брборићу у члану 10.Устава пише :"У Републици Србији у службеној употреби су Српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом , на основу Устава." На основу тога свако коришћење латинице у српском језику у Министарству културе је неуставно, па и у вођењу ове дискусије. Овакви неуставним поступањем Министарство показује да нема помоћника каквог је некад имао Драган Којадиновић у мр Браниславу Брборићу. Није Министарство дужно да подучава неку преводитељку , него да спроводи Устав, а она је дужна да се информише шта пише у њему по питању писма.