Ko je Maškin, a ko Koškin u diplomatskom sukobu Srbije i Hrvatske i da li je Beograd zaista kao Kazablanka u vreme Drugog svetskog rata

Srbija prvog sekretara Ambasade Hrvatske – Hrvoja Šnajdera, Hrvatska konzula u Ambasadi Srbije – Petra Novakovića.

Svako ima svog Maškina i Koškina, rekao bi ruski pisac Danil Harms. Ko ne zna – Maškin i Koškin su se potukli nakon mrkih pogleda i uvredljivog odmahivanja. Bez reči.

Doduše, u ovom harmsovskom zapletu koji između Srbije i Hrvatske traje još od 1990. godine i krvavog raspada SFRJ – ili agresije i borbe za nezavisnost – u zavisnosti ko tumači, nije baš jasno ko je Koškin a ko Maškin.

Ono što je Harms ispisao je da je kraj bio tragičan po Koškina.

U sklopu ove diplomatsko-političke sage – Slovenija nije dala agreman, odnosno nije potvrdila ambasadorski status Zoranu Đorđeviću, v. d. direktora Pošta Srbije. Bez objašnjenja.

Za to vreme beogradski tabloidno-režimski mediji pumpaju priču o špijunaži, vrbovanju političara, privrednika, novinara, nevladinih aktivista i nuđenju novca, pravljenju špijunsko-obaveštajne mreže, kao i o antisrpskoj histeriji u Hrvatskoj.

Ono što znamo je da Srbija i Hrvatska već duže vreme igraju toplo-hladne igre – od ljubavi do mržnje.

I jedni i drugi političari u tačno određeno vreme, naročito pred svake izbore, pritiskaju bolne tačke u srpsko-hrvatskim odnosima.

I to nemilosrdno rade i pumpaju mržnju preko svojih medija. Tako je i ovaj put.

Činjenica je da nijedna ne želi da načini iskorak iz takve retorike mržnje, jer im baš odgovara. Srbiji da ne uđe u EU, a Hrvatskoj da može da podgreva krivicu Srbije za sve loše što im se dešava, bilo to realno ili ne.

Sećamo se da je predsednik Srbije izjavio da je Beograd za Novu godinu bio kao Kazablanka tokom Drugog svetskog rata, zbog ogromnog broja špijuna koji su odsedali po beogradskim hotelima.

Naravno, malo je podataka o tome šta država radi na njihovom sprečavanju da dođu u posed tajnih i podataka važnih za državu. Obično se takve stvari ne objavljuju, ali predizborna kampanja je u punom jeku, pa nije loše malo pljucnuti komšije preko tarabe.

Srbija se naravno zbog svega onoga u čemu je učestvovala tokom „zlatnih“ Miloševićevih godina jako loše ili uopšte ne kotira u zemljama regiona, naročito u onim koje su postradale od njenih paravojnih formacija – Kosovo, BiH, Hrvatska, iako srpsko državno rukovodstvo (predsednik Srbije) vodi dvostruku politiku – javno zagovara mir kao misice a tajno trese region i onda se pravi nevešt.

Ali – kakvi političari, takva i Kazablanka.

Autor je urednik u Danasu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.