Srpski univerziteti su organizovani na principima samoupravljanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Једном речју, да буду научни Супермени која за 500-600 евра треба да све ово ураде. Понекад се питам у коме свету живе академици САНУ!?

2. Bravo g-dine Teodoroviću. Odličan tekst, ovo je jedini pravi način da se nešto zaista promeni. Uradili ste ozbiljnu analizu stanja na fakultetima i izašli sa sjajnim rešenjima. Ovako to radi istinska elita. Bravo još jednom.

3. Evo, predali smo u ruke upravljanje drzavom MMF, WB i drugim svetskim finansijskim institucijama, pa gde se nalazi nasa ekonomija i privreda. Predajom i visokog skolstva i nauke stranim univerzitetima i uskim krugovima urednistava casopisa, kako to ovaj zaneti akademik predlaze, vodi urusavanju i ove oblasti kao i domace ekonomije i privrede. Mi koji smo jos studenti imamo priliku da pratimo rad profesora koji su kod nas dokrorirali, i onih koji su doktorirali na stranim univerzitetima. Ovi "inostrani" non stop nam bodu oci svojim "velicinana" i pokusavaju da nam "ovdasnje" prikazu kao drugo-klasice, a mi vidimo da nije tako. Mi lepo vidimo samo koliko u svakom smislu odskacu oni koji su u praksi nesto konkretno napravili, u odnosu na one koji imaju citate i radove u tim referentnim casopisima. Ta salata od stranih doktorata, citata i "svetskih" radova nama studentima ne prija i od nje ni u kom smislu ne rastemo, i predlazem ovom akademiku, ali i svim ostalim "akademucima" da prestanu da nas guraju i u prosvetno ropstvo. Svoje "velicine" neka dokazuju konkretnim delima u privredi i praksi, a nas ne fasciniraju svojim inostranim "doktoratima", radovima u "prestiznim" casopisima, "citatima" i ostalim tricama i kucinama i da se posvete konkretnom razvoju i pravilnim odnosom prema svojim univerzitetskim obavetama, od kojih izdvajam razvoj laboratorija i edukaciju nas studenata kvalitetnim, strucno potkovanim znanjima i vestinama, a ne da poziraju i da namecu sebe kao meritum dostugnuca univerzitetske karijere i akademske cestitosti. Kad bi sudenti imali uticaja na izbor profesora i akademika, mnogi majcini sinovi ne bi bili to sto jesu!

4. Način na koji se upravlja fakultetima je najveća boljka visokog obrazovanja. Dekane predlaže Veće fakulteta i potencijalni kandidat mora unutar veća da obezbedi većinu. Malo je slučajeva da pobedi kandidat koji je objektivno bolji. Uvek je to neko ko je razradio mašineriju lobiranja među članovima veća, uključujući i nepristojne ponude. Tako i asistentski glasovi i glasovi docenata dobijaju na težini, pogotovo ako preovlađuju u strukturi članova veća. Kompenzacija za njihovu lojalnost prilikim glasanja o izboru dekana je nedodirljivost prilikom kasnijih izbora u više zvanje. U svetu, uvek na predmetu postoji više asistenata koji konkurišu jedan drugom za radno mesto na univerzitetu. Konkurencija čini čuda i u ovoj oblasti, jer tera kandidate da se dokažu kroz naučni i pedagoški rad. U Srbiji toga nema. Asistent koji je jedanput primljen u radni odnos ima zagarantovano mesto do kraja radnog veka, pod uslovom da je lojalan grupi koja ga je izabrala na to mesto. Svi zadovoljni, a kvalitet nauke i visokog obrazovanja je kolateralna šteta u takvom odnosu snaga. Ali nisam sigurna da bi veća ovlaštenja rektora i dekana sama za seba donela boljitak, ako se nešto ne promeni i u načinu načinu njihovog izbora. Institucija javnog konkursa sama po sebi ne menja mnogo, ako odluke o izboru donose organi fakulteta, odnosno univerziteta, u kojima sede nastavnici i saradnici u radnom odnosu. Naravno da će oni dati prednost "svom" kandidatu. Javna je tajna da politika takođe ima određenu ulogu prilikom izbora na ove funkcije. Uslove za izbor dekana i rektora treba maksimalno objektivizirati, iako je to teško. Sve se može relativizovati.

5. Dopada mi se ovaj tekst iz puno razloga, ali ipak najviše zbog predloga da se mladi naučni kadrovi šalju na vodeće svetske univerzitete, ne samo zato što bi se na njima naučno usavršavali, već i zato da na njima steknu primereno i civilizovano ponašanje, inače veoma retko u našim naučnim i obrazovnim ustanovama.

6. Slažem se sa predlozima akademika, uz jednu dopunu: da proceni naučnih i akademskih postignuća podležu i svi oni koji su sada u zvanju redovnog profesora, a koji su to zvanje stekli pod značajno blažim kriterijumima. U suprotnom, imaćemo situaciju da strože kriterijume za izbor u niža naučna zvanja propisuju oni koji su u najvišim zvanjima a da ni sami ne ispunjavaju kriterijume za niža zvanja.

7. Bravo! Napokon je doslo do objavljivanja informisanog, promisljenog i istinitog prikaza stanja na univerzitetima i naucnim institucijma u Srbiji.

8. Sve je ovo tacno, od reci do reci. ALI!!!! Mi zivimo u Srbiji, gde se sve, ALI BAS SVE, zasniva na partijskoj pripadnosti – naravno vladajucoj partiji. Zaposljavaju se deca, braca, sestre, necaci profesora, bez obzira na to sto ima boljih, ali manje "politicki illi rodbinski" podobnih kandidata. To je posebno izrazeno na medicinskim fakultetima, gde deca profesora cesto dobijaju desetke, a da ih asistent nikad nije video na casu. Posle, kao "najbolji" postaju asistenti, pa docenti, i tako redom. I onda oni obrazuju nove generacije lekara?!?
   Svi univerziteti u svetu, su pravna lica, fakulteti su samo delovi univerziteta, bez tog prerogativa. Kod nas se kaze da je rektor kao engleska kraljica: "Ima sve ocasti a nema vlasti". Ne pita se ni za sta, samo treba da potpise diplome, a o izborima NEMA NI PRAVO GLASA. Ovo o izvobu je profesor Teodorovic sve naveo do poslednjeg slova potpuno tacno. Jedino nije naveo da se PONEKAD neko usudi da podnese prigovor na neki referat za izbor nekog kandidata. I sta se desava? Bude stavljen na stub srama, proglasi se za neprijatelja sopstvenog fakulteta (ili ako je sa drugog fakulteta zabrani mu se da NIKAD VISE ne bude ni u jednoj komisiji za izbor, recenzent za udzbenik, clan komisije za doktorate). E, to je istina o izborima na univerzitetima u Srbiji.
   Na jednom fakultetu u Kragujevcu za asistenta nije izabrana koleginica sa DVA doktorata (u Srbiji i sa prestiznog iniverziteta u inostranstvu) vec "nase dete".
   Pa sto se onda cudimo da nasu nauku niko u svetu ne shvata za ozbiljno.

9. Samoupravljanje je u temelju koncepcije humboltovskog univerziteta. Bilo kakva kontrola je opasna zbog pogubnih posledica po slobodu istrazivanja i predavanja istrazivanog.

   Akademik je, medjutim, u mnogo cemu u pravu. Autonomija univerziteta, kao i svaki izbor, nosi i lose posledice. Prorektor univerziteta Lazovic je jednostavno izmislio da je napisao knjigu koja ne postoji. Ne vidi se da se promenom standarda tu moze mnogo uciniti. Standardi ne sluze da bi bili primenjivani, nego da bi se stvorio utisak da se njihovim donosenjem nesto menja.

10. Ovaj akademik je samo sanćim "veliki protivnik" Vučićeve despotije. Najahao je na jedinu instituciju društva, koja još nije u celosti stavljena pod apsolutnu komandu Vučića i njegovih lažovčina, sa zahtevima da se centralizuje i da se napredovanje i zapošljavanje na univerzitetu izmakne daleko od očiju nastavnog osoblja i preda u ruke profesora sns-poslušnika. Da bi nam Vučić na svojim svakodnevnim konferencijama saopštavao koga je postavio za dekana, rektora ili profesora. Ide Vučićevim namerama na ruku, i ne verujem da slučajno to radi. Koliko je ovo što ovaj akademik priča opasno, najbolje se može videti na kg-univerzitetu, ge je Diplomina kamarila zaposela sve linije komandovanja, i gde se sprovodi sns teror prema svima onima koji drugačije misle. Slično je i na bg – univerzitetu, na kome nejaki i oportunistički rektor Bumbaširović nije u stanju da sprovodi odluke svojih sns nalogodavaca jer je, zahvaljujući kakvoj-takvoj "samoupravi" i kvalitetu većine nastavnika i saradnika to zasad nemoguće.

11. Stručni boravak na stranom univerzitetu je nesumnjivo koristan. Ali obaveza sticanja doktorata u inostranstvu, koju Teodorović predlaže, implicira da je domaći univerzitet jednostavno nekompetentan i nesposoban da stvara nastavnike i istraživače. Dosledno bi onda bilo i ukinuti ga. Dalje, inostranstava ima raznih: i Amerika ima svoj Leposavić. Kao što domaćih doktorata ima katastrofalnih, ima i raznih loših doktorata iz inostranstva koji se ovde prodaju kao Svetsko Znanje (poneki od tih su čak mastere od 20ak strana ovde nostrifikovali kao stare magistarske). Na kraju, kako se izvodi to "slanje na najbolje univerzitete"? Ko bi finansirao to? BU? S kojim sredstvima? Po kojim kriterijumima?

12. @student – Ne razumem, na početku komentara konstatacija da nam je privreda propala, a onda "iskustveni" zaključak da su ovi naši sa iskustvom u domaćoj privredi bolji od ovih sa inostranih fakulteta?! Pa što je onda naša privreda propala, a ne inostrana? Studiraš ti Vučićeve sendviče…

13. Po tome sto @baki nije nista razumeo u sjajnom tekstu koji je @student napisao, jasno se vidi da danas ovaj @baki nije jos dobio svoj sns-bot sendvic.

14. Svaka cast ovom coveku! Sad vidim da je bas citiran i da ima skoro 5000 citata, pa ima pravo da ovo sve i kaze. Samo se bojim da nema ko da ga cuje i da na nasim fakultetima i u institutima rade same lenstine i neznalice!

15. Moje mišljenje je takvo,da ministarstvo prosvete i odluke vlade kao i ceo sistem prosvete na fakultetima treba menjati,tako da država malo više učestvuje u samim načinima rada i uslovima na fakultetima.