Pamtim da je nekada na ulazu u moj rodni grad stajala tabla na kojoj je pisalo „Welcome to Kragujevac – home of Yugo”. Danas, sa ove vremenske distance, razumem da je to bila najkraća i najtačnija odrednica za grad koji je bio centar automobilske industrije bivše države.
Natpis na engleskom jeziku simbolizovao je izvozne uspehe jedine jugoslovenske fabrike automobila i međunarodnu prepoznatljivost njenog najpoznatijeg proizvoda. Iako Yugo danas mnogi pominju sa podsmehom, činjenica je da je sredinom osamdesetih automobil proizveden u jednoj komunističkoj zemlji stigao do američkog tržišta.
Nepravedno bi bilo ne spomenuti i njegovog slavnog prethodnika Zastavu 101 ili popularnog „Stojadina”, kojim je deceniju pre toga iz Kragujevca krenula, sada već legendarna, ekspedicija do Kilimandžara.
Industrija automobila neraskidivo je vezana za grad, presudno je uticala na njegov razvoj i uz druge fabrike koje su otvarane u Kragujevcu, pozicionirala ga je kao jedan od najvećih privrednih centara u tadašnjoj Jugoslaviji. Automobili, oružje, lanci… silazili su sa proizvodnih traka u Kragujevcu, pre svega, kao rezulat „domaće pameti”, zahvaljujući stručnosti i znanju naših inženjera i radnika.
Struka je bila poštovana i cenjena, a neretko su rukovodioci iz tih velikih sistema postajali i političari, odnosno gradski ili državni funkcioneri, baš zahvaljujući svojim profesionalnim uspesima i iskustvu koje su sticali u privredi.
Danas je nažalost situacija potpuno drugačija. Struka je razvlašćena i u odnosu na politiku nema gotovo nikakvu moć odlučivanja, Domaćih stručnjaka je nedovoljno, nisu adekvatno vrednovani, niti motivisani da kreiraju i inoviraju, već se mahom preuzimaju tuđa, već gotova rešenja. Političari ne umeju ili ne žele da prepoznaju i iskoriste potencijale koje struka ima.
Primera koji ovo potkrepljuju je puno, a svedoci smo da neki od njih nepovratno menjaju izgled našeg grada i negativno utiču na život ljudi. Najilustrativniji je projekat rekonstrukcije Tržnice, objekta od velikog kulturno- istorijskog značaja, koji je poveren pripravniku, umesto nekom od urbanista sa adekvatnim profesionalnim referencama i skustvom, kakvih u Kragujevcu, svakako, ima.
Smatram da je neophodno vratiti stručnjacima moć da odlučuju i predlažu, da je potrebno motivisati ih da budu inovativni i takmiče se idejama, predlozima i rešenjima. Verujem da treba iskoristiti sve privredne potencijale koje Kragujevac i danas ima.
Zato se zalažem da se otvori Muzej industrijskog dizajna, u kom bi moglo da bude predstavljeni inovativni dizajni nameštaja, tramvaja, električni automobila,… i sve drugo što se proizvodi u Kragujevcu. U svetu uobičajen, a kod nas nedovoljno promovisan koncept, sigurno bi doprineo razvoju novih, inovativnih rešenja, omogućio da se afirmišu talentovani mladi ljudi, ali i da se ukaže adekvatan značaj već dokazanim stručnjacima.
To bi bio važan korak u ponovnom pozicioniranju Kragujevca kao jednog od najvećih industrijskih centara i najrazvijenih gradova u zemlji, mogućnost da prva prestonica moderne Srbije pokrene točak promena i podseti na dane kada je u mnogo čemu zaista bila „ispred vremena”.
Autor je inženjer i političar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.