foto FoNet Marko DragoslavićUčenik škole u centru Beograda vadi pištolj i puca u svoje drugove i drugarice, nastavnicu i domara. Epilog je svima poznat. Dan kasnije mladić diže pušku i puca u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca. Epilog je, takođe, svima poznat.
U ta dva masovna ubistva ubijeno je 19 osoba pre osam i po meseci, 3. i 4. maja. Svaki pojedinac ovog društva procesuira i dalje te užase. Shodno tome i dalje reaguje.
„Tragedije u Ribnikaru i kod Mladenovca“ reči su kojima se do danas iskazuje ova (nova) realnost, a predstavljaju sve što se potom dešavalo – od beskrajne tuge i žalosti, neprebola, straha da se dete pošalje u školu, pa do protesta na ulicama, preko optuživanja i samooptuživanja, traženja glavnog krivca, do vrištećih naslovnica sa kojih nas posmatra lik deteta koje je počinilo krivično delo u „Ribnikaru“.
Sve od toga moglo bi da se podvede pod retraumatizaciju, ali i pod pokušaje svakog pojedinca našeg društva da se nosi s informacijama koje je aposrbovao u sebe tokom 3. i 4. maja.
„Kolektivna žalost posle trauma najkomplikovaniji dugotrajni proces u društvu“, piše u prvoj i tek završenoj analizi prethodnih osam meseci od tragedija u Ribnikaru i kod Mladenovca Radne grupe za mentalno zdravlje i sigurnost mladih Vlade Srbije.
„Traumatska iskustva koja su zaista bez presedana. U psihološkom smislu, za većinu ljudi ubistva u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni teža su od poplava i potresa jer je katastrofa koju je napravio čovek, a ne priroda. To što su ubijena deca i mladi čini da je ovo za mnoge ljude u psihološkom smislu teže od ranijih masovnih ubistava poput onoga u Velikoj Ivanči, iako i sa ljudske i stručne strane, ne postoji razlika. Posledice događaja su dugotrajne i poput koncentričnih krugova zahvataju širu društvenu zajednicu“, procena je naših stručnjaka u tom dokumentu.
Na smrt, koja je sastavni deo života, svako od nas reaguje na svoj način. Ako uzmemo da smo svi u Srbiji velika porodica, a da smo u dva dana nasilno i naprasno izgubili mnoge naše članove, šta nam se dešava od tada, kako smo reagovali i šta je plan za dalje, pročitajte u analizi ove radne Radne grupe u kojoj su neka od imena naših najvećih stručnjaka za mentalno zdravlje.
Ako neko može da nam pomogne u celoj ovoj sumornoj, katastrofalnoj realnosti to su sigurno oni. Sve ostalo su naše pojedinačne reakcije za koje bi Karl Gustav Jung, skoro sam sigurna, da je živ rekao da smo od maja te dve tragedije upisali u kolektivno nesvesno i da će nam biti u „psihološkim genima“ zanavek.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
