Trula šešeljevska logika

Kada je poslanik Enis Imamović u parlamentu postavio pitanje vezano za pravosuđe u Novom Pazaru, javnost je mogla da čuje skandalozan zvaničan dopis predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru upućen nevladinoj organizaciji Forum 10, koja je tražila odgovor na pitanje o nacionalnoj strukturi sudija u tom sudu. Sudija je pozvao nevladinu organizaciju da preduzme korake i akcije u sprečavanju širenja neargumentovanih i lažnih tvrdnji, kojima se pokušava narušiti ugled pravosuđa i dodao da one najverovatnije potiču iz krugova bliskih organizovanom međunarodnom kriminalu i da ih plasiraju lica sa njihovog platnog spiska. Podsetimo, od šest sudija novopazarskog suda, pre nešto više od mesec dana izabrana su samo dva Bošnjaka, ostalo su Srbi. Pored sramnog odgovora sudije pomenutoj nevladinoj organizaciji postavlja se i pitanje kako i na koji način nacionalne manjine mogu da ostvare svoja prava ako im predstavnici institucija otvoreno prete kada postave pitanje. Kako do sad nismo naučili lekciju da građane, koji se svim silama trude da žive i rade u državi kojoj pripadaju, ne možemo da posmatramo kao građane drugog reda? Zašto to radimo? Čega se plašimo?

Istovremeno, u jednom dnevnom listu pokreće se i tema o identitetu Bošnjaka u arhaičnoj rubrici „pogledi“, gde se objavljuju stavovi autora od kojih se novina ograđuje frazom da „oni ne moraju odgovarati uređivačkoj politici lista“. Autor se, pedantno i iritirajuće samouvereno, bavi izmišljenom teorijom o fabrikovanju identiteta, navodeći čitav niz „dokaza“ iznetih iz ropotarnice slobodne interpretacije koja, gle čuda, šešeljevski navodi na vodenicu da su sve nacije nastale od Srba. Pored te teorije provejava i ona da Bošnjaci koji ne žive u Bosni i Hercegovini ne mogu sebe tako nazivati. Tom analogijom Srbi van Srbije takođe nisu pripadnici nebeskog naroda?

U državi u kojoj je normalno da se u dnevnim novinama neko poigrava nacionalnim opredeljenjem, u ovom slučaju bošnjačkim, a da se u parlamentu svi prave gluvi i nemi na vređanje i pretnje državnih institucija u odnosu na te iste Bošnjake, nije teško pretpostaviti kuda to vodi. Svako je slobodan da se oseća kako god želi, kao Bošnjak, Srbin ili Hrvat i nema te institucije, niti pritiska većine koji to mogu promeniti.

Ostaje samo pitanje koje Liberalno-demokratska partija hoće da istakne. Hoćemo li da nastavimo da ćutimo pred kršenjem ljudskih prava i vređanjem? Kada se problem iznese u parlamentu onda nema više opravdanja, niti mogućnosti da neko sutra kaže da nije znao sa čime se Bošnjaci danas suočavaju. Svi smo čuli i videli poslanika Enisa Imamovića. Neće biti dobro ako ga nismo razumeli. 

Autor je član Predsedništva LDP