Umetnici za tužnu istoriju

Kako su proteklih dana na stranicama Danasa svedočili brojni dramski umetnici, oni u višedecenijskoj istoriji ovog esnafa, koju je pratila i naša turbulentna novija istorija koju smo živeli, pogotovu ratnih devedesetih, ne pamte da je neko od članova napustio UDUS i da se zbog različitih političkih stavova ogradio od svojih kolega.

Sada se to prvi put dogodilo – glumac i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislav Bule Goncić, i njegova supruga Gordana, dramaturškinja i v.d. upravnica Ateljea 212, zbog neslaganja sa čitanjem saopštenja svog esnafa u pozorištima posle predstava, na sopstvenu inicijativu, od 27. novembra više nisu članovi UDUS, kojem su pripadali decenijama.

Dakle, ušli su u istoriju. I verovatno im nije baš tako važno što neki drugi umetnici i njihove kolege ovaj gest smatraju tužnim ili nemoralnim – Goncići su pokazali lojalnost vlasti, i to u trenutku kada je ta vlast zbog svoje nemarnosti, manipulacija i očigledne korupcije direktno odgovorna za smrt petnaestoro ljudi na novosadskoj železničkoj stanici, i za još dvoje koji ostaju doživotni invalidi – ženu kojoj su amputirane obe noge i osamnaestogodišnjeg mladića kome je amputirana noga i deo kuka…

O toj tragediji govore saopštenja koja glumci u ime UDUS čitaju posle predstava u beogradskim pozorištima, da se ona ne bi ponovila. I apeluju, zajedno sa delom kulturne javnosti, distancirajući se od svake političke opcije, da se uhapšeni umetnici i studenti umetničkih akademija koji su protestvovali protiv ovog zločina puste iz zatvora, da se ne prebijaju, ne privode i ne hapse, a na TV snimcima jasno vidimo kako se i ovih dana batinaši i kapuljaši vlasti obračunavaju sa studentima i ljudima koji po ulicama traže pravdu. Jer, u režimu koji tužilaštvo i sudstvo drži u „malom prstu“, samo im je ulica preostala…

Ali, Svetislav Goncić je ove apele svojih kolega i svog esnafa javno nazvao sramnim za čitanje u pozorištima, i „političkom zloupotrebom teatra“, i s tim je saglasna i njegova supruga.

Šta je, zapravo, sramno u ovoj priči, i ko nam govori o političkoj zloupotrebi teatra? Upravnik NP koji je pred prošlgodišnje decembarske izbore organizovao da umetnici i zaposleni u ovoj kući potpisuju podršku predsedniku AV i njegovoj vlasti, jer je to „poželjno“, zbog čega je bariton Nikola Mijailović, kako se javno izjasnio, dao ostavku ne mesto direktora Opere. Govori nam dramaturškinja koja je od ove vlasti vrlo avanzovala – pre nego što je septembra ove godine imenovana za v.d. upravnka Ateljea 212, obavljala je dužnost v.d. direktora Kulturnog centra Beograda i dramaturga, od 2019. bila je i podsekretarka za kulturu Grada Beograda, članica u odborima Oktobarskog salona i BELEF-a.

U odnosu na to što je bračni par Goncić ovim funkcijama postao najmoćniji u beogradskim pozorištima i kulturi, pripadanje svom esnafu i kolegama verovatno su „trice i kučine“.

Ali, postoji još nešto: SNS vlast, organizovana kao najstrožija vojna formacija koja od svih svojih kadrova očekuje apsolutnu disciplinu i pokornost, sigurno oseća da je u ovom trenutku prvi put ozbiljno uzdrmana, jer se protesti građana, aktivista, umetnika, studenata i srednjoškolaca u Novom Sadu i Beogradu šire Srbijom. I zato je svakog dana sve rigoroznija i represivnija, i svaki protest pokušava da zaustavi silom: hapšenjima, batinjanjem, zastrašivanjem, ucenama, napadima na novinare nezavisnih medija…

Možda je bračni par Goncić dobio „mig“ da treba da zaustavi čitanje saopštenja UDUS u nacionalnom teatru i Ateljeu 212 posle predstava? Možda su ga dobili i drugi upravnici pozorišta? Ali, za sada je jedino Goncić optužio sve svoje kolege da to nije u skladu sa zakonom, i sa suprugom odjurio iz svog esnafa!