Ovih dana na jednoj domaćoj televiziji desio se sledeći razgovor…
– Dobro veče, poštovani gledaoci. Večeras nam je u goste došao čovek koga ne treba posebno predstavljati, naš veliki iluzionista koga neki mediji još nazivaju i srpski Koperfild. Hvala vam što ste nam došli, dugo vas nije bilo.
– Hvala i vama što sam vas pozvao da me pozovete u vašu emisiju… Da, dugo me nije bilo… pa evo skoro 24 časa.
– Možete li našim gledaocima reći šta je to što vas izdvaja u odnosu na druge iluzioniste… recimo baš Dejvida Koperfilda.
– Neka mi uvaženi kolega ne zameri, ali on se iluzijom bavi na jednom poluamaterskom nivou. Lako je zadovoljiti američku publiku (videli ste to u njihovim humorističkim serijama) kojoj treba dati znak kad da se nasmeje. Mnogo je teže zadovoljiti domaću publiku koju je teško prevariti, prefinjenog je ukusa, uvek sumnjičava i spremnu da kritikuje. Takođe, njegove iluzije traju nekoliko minuta dok sam ja to podigao na jedan viši nivo, pa kod mene to može da potraje i desetak godina. Uostalom lako je njemu, jer on vraća predmet iluzije u prvobitno stanje, dok ja ono što nestane nikad ne vraćam a ipak me dočekuju aplauzom gde god da se pojavim. Pa sad vi meni recite kome je od nas dvoje teže?
– Ali on je uspeo da učini da Kip slobode nestane na nekoliko minuta, da li ste vi nešto slično uradili?
– Kako da ne… Evo navešću vam samo nekoliko primera onoga što sam ja uspeo da nestane. Na primer, uspeo sam da nestane Glavna železnička stanica… pa stabla na Kalemegdanu… loše vesti o radu državnih organa… da nestane korona pred izbore… da nestanu penzije i plate… itd… itd… zaista dugačak je spisak, ni sam više ne znam šta je sve nestalo. A to što pojedini mediji pišu da radim na tome da nestane ceo jedan narod, to ne bih da komentarišem, to su tabloidna preterivanja.
– A šta smatrate svojim najvećim uspehom…
– To što sam uspeo da nestane opozicija… Doduše među građanima vlada iluzija da ona još uvek postoji, ali verujte mi da su u zabludi.
– Pa kako vam sve to uspeva? Verujem da bi to i naši gledaoci voleli da znaju.
– Pa sad ne bih da vam otkrivam sve moje trikove, i neka ovo ostane među nama i vašim gledaocima, ne bih da se širi dalje, ali odaću vam malu tajnu – dovoljno je da im pre nastupa kažem da će sve biti bolje 2034. godine i da će imati plate od 1.000 evra.
– Samo to? Pa to je iluzorno očekivati.
– Pa mi ovde i pričamo o iluziji, zar ne.
Autor je dramski pisac i satiričar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
