Voleti svoj grad ili kako se postaje lokalpatriota

Dok sam odrastala često smo se selili po kragujevačkim naseljima, Pivaru smo prošli uzduž i popreko, Erdoglija, Centralna radionica, i nigde nisam imala osećaj da je to moj kraj, ništa posebno.

Poslednja selidba je bila odlazak na daleku periferiju, do pre neku godinu selo, a sada nam se grad približio na svega par kuća. Selo-grad, kako su to moja deca nazvala kada sam pokušala da objasnim gde živimo, ima dobre izglede da postane moj kraj.

Korak 1 – Nostalgija

Vozim se pre par nedelja taksijem, moje vožnje su zbog prebivanja u selo-gradu malo duže i često se taksista i ja ispričamo kao da smo rod rođeni. Žali mi se čovek na gužvu, ja njemu na parking, oboje smo opleli po novim gradilištima u centru, a onda razgovor iskliznu u neke druge dimenzije.

Kaže: „A je l znate kako se zvala ova ulica, tu na ćošku smo se nekad skupljali? Vidite ovu kuću, ovu novu sa starom ogradom, tu mi je živela neka devojka, baš sam se setio kako je to vreme lepo bilo”.

I tako me je neki nepoznati čovek proveo kroz svoju sentimentalnu istoriju Kragujevca. Posle shvatim da i ja to isto radim, pokazujem deci gde sam išla u školu, gde smo živeli, gde sam se igrala, nostalgija prekrije sivu fasadu, rupe na trotoaru.

Korak 2 – Pogled kroz tuđe oči

Radim na organizaciji jednog filmskog i jednog muzičkog festivala i deo posla podrazumeva da budemo domaćini umetnicima koji dolaze iz raznih krajeva Evrope.

Utisci su takvi da je gostima iz regiona Kragujevac sličan njihovim gradovima, ali gostima iz neke dalje Evrope smo čista egzotika. Tako sam predstavljala Kragujevac i govorila o onome što su za Kragujevčane opšta mesta – prva prestonica, najstarije pozorište, Prva kragujevačka gimnazija, Šumarice, Knežev arsenal, fabrika…

Kažu Evropljani: „Ovo je značajan grad za vašu zemlju, puno istorijskih znamenitosti. A imate i prelepu šumu, maltene u centru grada”. Tu sam se skroz zbunila. Shvatim da olako prihvatamo ono po čemu je Kragujevac poseban, da smo s pravom kritični ali da takođe zanemarujemo ono lepo i značajno za naš grad.

Korak 3 – Upoznati sugrađane

Mislim da grad u najvećoj meri čine ljudi koji u njemu žive. Kragujevčani su posebna sorta.

Vlada mišljenje da je kragujevačka publika teška, zahtevna, ali kad nekog zavoli to je neka posebna veza.

I dalje su mi sveži utisci sa ŠIFF-a (Šumadijskog filmskog festivala) gde su nakon filmskih projekcija organizovani razgovori publike i ljudi koji su filmove stvarali.

Kragujevčani koji su bili u publici su postavljali pitanja, a ljudi koji su o svojim filmovima govorili su nam nakon tih razgovora rekli da nikad duže sa publikom nisu pričali, da su tu čuli pitanja koja ranije po svetskim festivalima nisu postavljena.

„Pa to su vam Kragujevčani” rekla sam ponosno i shvatim da me lokalpatriotizam uzima pod svoje.

Autorka je koordinatora festivala ŠIFF i IJFK

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Kako je izgledalo protest u Kragujevcu: Demonstrantima se obratio provokator (FOTO)

Mjuzikl Zorba kragujevačkog Teatra pred beogradskom publikom u Pozorištu na Terazijama

Urušavanje nosećih stubova društva: Nemamo pravo da ćutimo – Pokret građana Kulturna revolucija

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“