Zašto je dečji zaštitnik prava neophodan

Nacrt zakona je postavljen na stranice tog Ministarstva i javnost je pozvana da uputi komentare.

Ovih dana se povodom tog predloga ministra oglasila zamenica zaštitnika građana, koja smatra da je poseban zaštitnik za prava deteta nepotreban jer „ne nudi nijedan novi mehanizam za zaštitu prava deteta“. Pored toga, ona se pita „kojim će se to aktivnostima baviti eventualno uspostavljeni zaštitnik prava deteta“. Dalje navodi još neke argumente, te kaže da „te poslove (misli se na zaštitu prava deteta) treba da obavljaju vladina tela kao što su Savet za prava deteta i Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Najzad, zamenica Zaštitnika građana ističe da bi uspostavljanje zaštitnika prava deteta predstavljalo „kršenje javnog interesa….u jeku finansijskih mera.“

Prvo, toplo pozdravljam predlog ministra za rad. Srbija mora da ima nezavisnu instituciju za zaštitu prava deteta. Najbolje rešenje je da to bude posebna institucija, uspostavljena na osnovu posebnog zakona. Nažalost, postojeći Nacrt koji je sačinilo Ministarstvo za rad nije odgovarajući, jer ne sadrži neke bitne elemente. Uspostavljanje institucije kakva se predviđa Nacrtom, ne bi donelo nikakve pomake u odnosu na postojeća rešenja unutar institucije Zaštitnika građana. Ovaj Nacrt, pre svega, ne predviđa mogućnost podnošenja pritužbi, što je kršenje Konvencije o pravima deteta i svih pratećih dokumenata Komiteta za prava deteta, nadzornog tela Konvencije. Ukratko, ovim Nacrtom se ne predviđa nikakav pravni postupak u kome bi se dete obraćalo svom Zaštitniku prava, čime se sama suština institucije obesmišljava. Treba imati u vidu da je Srbija potpisala i Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o podnošenju pritužbi, tako da nije logično da se uspostavi nova institucija koja upravo takav domaći postupak neće omogućiti. Čemu onda Zaštitnik prava deteta? Da promoviše prava deteta? Da ukazuje na nepravilnosti? To već rade Zaštitnik građana i brojne nevladine organizacije.

Ukoliko se Nacrt ne unapredi, bolje je da se odustane od Zakona o zaštitniku prava deteta, ali onda mora da se reformiše sistem unutar institucije Zaštitnika građana. Deca u ovom trenutku nemaju bolji mehanizam od postojećeg unutar institucije Zaštitnika građana, ali situacija ne može da ostane ista. Ukoliko se odustane od posebnog Zaštitnika prava deteta, potrebno je da se izmeni Zakon o zaštitniku građana i da se unutar te institucije postavi poseban zamenik za prava deteta, po određenim međunarodnim standardima: potpuna nezavisnost zamenika za prava deteta, posebna ovlašćenja, zaseban budžet, zaseban postupak za pritužbe, vidljivost i dostupnost deci.

Neprihvatljiv je argument da su, pored zamenice zaštitnika građana dovoljni Savet za prava deteta i Kancelarija za ljudska i manjinska prava, jer se radi o potpuno različitim karakterima institucija, pri čemu poslednje dve nisu nezavisne. Što se dupliranja poslova tiče, to je takođe neopravdano, jer bi onda moglo da se postavi pitanje čemu postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti (bilo je puno pritužbi dece). Drugim rečima, građanima, uključujući tu i decu, potrebno je uvek više zaštite, a ne manje. Naročito nezavisne.

Srbija je strana ugovornica Konvencije o pravima deteta, te je odredbe tog ugovora obavezuju. U postupku redovnog izveštavanja Komitetu za prava deteta o sprovođenju Konvencije, Srbija je još 2008. dobila preporuke, uključujući za uspostavljanje nezavisnog zaštitnika prava deteta: „Komitet daje preporuku da država ugovornica obezbedi da se kancelarije Ombudsmana u potpunosti pridržavaju Pariskih principa i uzmu u obzir Opšti komentar br. 2 (2002) (CRC/C/2002/2) o ulozi nezavisnih nacionalnih institucija za ljudska prava u zaštiti i unapređenju prava deteta. Komitet takođe daje preporuku Srbiji da: a) Usvoji zakon o ombudsmanu za prava deteta; b) Ukoliko to ne učini, potrebno je da imenuje zamenika ombudsmana za prava deteta na nivou Republike, da se u okviru mandata postojećih kancelarija Ombudsmana na sva tri nivoa uprave definišu zaduženja nadgledanja i unapređenja prava deteta što podrazumeva obezbeđivanje potrebnih ljudskih i finansijskih resursa, kao i da se učvrsti koordinacija između njih u cilju efikasne zaštite i unapređenja prava deteta. Za nekoliko nedelja se očekuju nove preporuke Komiteta za prava deteta Srbiji, te ćemo da vidimo šta ovo međunarodno nadzorno telo ima da doda u odnosu na prethodne preporuke.

Zna se šta nam je činiti: pre svega poštovati međunarodne obaveze; rukovoditi se najboljim interesima deteta i ne pristajati na kompromisna politička rešenja kojima se umanjuje značaj nezavisne zaštite prava deteta. To dugujemo svakom građaninu i svakom detetu u Srbiji. Dakle, ili dobar Zakon o zaštitniku prava deteta, ili unapređen Zakon o zaštitniku građana.