„Zašto svi treba da podrže Srbiju protiv nasilja?“

Prva pucnjava desila se u jednoj osnovnoj školi u centru Beograda, kada je trinaeostogodišnjak otvorio vatru na svoje drugove i nastavnike. Druga pucnjava se desila u Mladenovcu, dvadesetjednogodišnji počinilac je naizgled bez povoda pucao na ljude iz svog automobila u pokretu.

Nekoliko dana nakon toga u Beogradu su održani protesti protiv nasilja. Demonstranti su se okupili ispred Narodne skupštine, gde su izneli svoje zahteve, nakon čega je počela protestna šetnja.

Zahtevi demonstranata su bili sledeći:
• Hitan prekid promocije nasilja u medijima i javnom prostoru
• Razrešenje članova REMa
• Gašenje tabloida koji promovišu mržnju i nasilje
• Oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje promovišu nasilje
• Ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televiziji, kao što su rijaliti programi
• Ostavke ministara Ružića i Gašića, kao i direktora BIA Vulina
• Posebna sednica Skupštine na kojoj će se raspravljati o odgovornosti Vlade Srbije o bezbednosnoj situaciji u zemlji kao i dugoročnim rešenjima koja su neophodna da se ovakvi događaji nikada više ne ponove.

Reakcija vlasti je po mom mišljenju bila sramna. Poslanici vlasti su demonstrante nazivali hijenama i lešinarima. Optuživali su ih da tragediju koriste u političke svrhe. Javne ličnosti, pre svega glumce, koji su podržali proteste su optuživali da su šljam i državni neprijatelji i na taj način im crtali mete što je eskaliralo napadom na Marka Janketića.

Kao odgovor na protest protiv nasilja SNS je organizovala kontramiting podrške predsedniku Vučiću. Jedini cilj ovog skupa bio je da se narodu pokaže koliko ljdui podržava Vučićevu politiku. SNS je svoje članove dovodio autobusima i službenim vozilima, kako bi nadmašili broj ljudi na protestima. Ljudi su ucenjivani, pretili su im otkazima, a nekima i davali dnevnice i sve to finansirali iz budžeta.

Ovakvo stanje u Srbiji je neodrživo. Vlast javno demonizuje građane koji se ne slažu sa stavovima i odlukama SNSa. Ljude predstavljaju kao strane plaćenike koji zajedno sa EU, SAD, zapadnim službama itd. pokušava da destabilizuje Srbiju.

Građanima Srbije ne treba pomoć da se izbore sa ovim režimom, ali nam treba da se naša borba čuje van granica Srbije, da se čuje istina o stanju u Srbiji.

Evropa je svesna da ima Erdogana i Orbana, ali mora da bude svesna i Aleksandra Vučića.

Zato vas pozivam da pratite i podržite borbu mog naroda protiv nasilja u svim oblicima. Posledice poliktike o kojoj govorim dovele su do toga da živimo u državi u kojoj su ugroženi sloboda medija, vladavina prava i osnovna ljudska prava.

Svako treba da ima zagarantovana i zaštićena ljudska prava i slobode. Mi kao liberali moramo uvek beskompromisno da se suprotstavljamo svim režimima koji pokušavaju da to ugroze.

Autor je programski koordinator Centra za razvoj građanskog društva Milenijum

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.