Zašto žene ne mogu u crkvu u pantalonama?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zato što sveštenici nose haljine.

2. Ja i moja supruga smo pre više godina (bili smo tada mnogo mlađi) ušli u crkvu „Ružicu“ na Kalimegdanu držeći se za ruke. Čuvar (đakon) crkve nas je izbacio napolje zbog nedoličnog ponašanja.

3. To je pravilo koje vredi za manastire, koje se upraznjava vekovima. Sad je jos i liberalizovano, u neke manastire ne mozete uci bez marame. Predpostavljam, kada vama dolaze u kucu gosti, ne mogu bas da dodju u kupacem kostimu. Svaka kuca ima svoja pravila koja bi trebalo uvazavati, pa tako i manastiri.

   1. Smešno. Po vašem može u kupaćem kostimu samo da je marama na glavi.

4. Zato što kad dodješ u goste poštuješ pravila domaćina. Tu kmečanje koje para uši ne pomaže, nego stvara utisak razmažene osobe koja je navikla da mora sve njenom. U ovom slučaju, ako ta osoba hoće da vidi freske, mora da obuče prikladnu odeću.

5. Није дошла у цркву, него је дошла (у цркву) само да гледа фреске!? Зашто по критеријума цркве, а што не по критеријумима Задруге??
   То су свакодневна питања данашње свемогуће жене.

6. У манастирима, црквама, постоји кућни ред против кога су само они који ту долазе као туристи. Велика је злоба оних који говоре о верским објектима: „Граде се од наших пара“. Верујући народ гради цркве ради себе, својим новцем, па стога они који у цркву улазе само као туристи не би требало да им држе лекције. Дакле, кућни ред доноси домаћин чија је кућа а у овом случају је то Црква са својим Каноном, што ће рећи, кућним редом.

7. Poenta je ne davati im pare i stvar rešena. Inače, oni su vlasnici objekata i uređuju svoja pravila. Bekada je svaki manastir imao „ekonomiju“ i živeli su od toga, za razliku od danas, gde žive isključivo od priloga.

8. Postovana Nadežda,
   Manastiri su žive zajednice u kojima žive ljudi koji su posvetili život Bogu. To je njihova kuća i imaju pravo da postavljaju pravila u skladu sa svojim verskim ubeđenjima. Da li su ta ubeđenja vama shvatljiva i prihvatljiva, druga je stvar. U Džamiju kad ulazite morate da se izujete. U manastir kad ulazite, žene moraju da budu u suknji a muškarci u pantalonama. Kad prilazite Zidu plača u Jerusalimu, morate da pokrijete glavu, i tako dalje. Kome se ne dopadaju ta pravila, jednostavno ne ide u verske objekte. Vi ste očigledno hostilni prema crkvi i to je vaše pravo, ali poštovanje ovakvih pravila je stvar elementarne kulture i tolerancije koja je neophodna u sekularnom društvu.

9. Kada se, tokom Francuske revolucije (1792), jedna grupa žena pojavila u muškoj odeći, pred Većem Pariskih komuna, zahtevajući „rodnu ravnopravnost“, Pjer Šomet, glavni tužilac im je odgovorio: „Vi nesmotrene žene koje želite da budete muškarci, zar niste zadovoljne sudbinom kakvu imate? Šta još hoćete? Vi dominirate našim čulima, zakonodavac i sudija padaju pred vaše noge, vaš despotizam je jedini kojem naša snaga ne može da se odupre, jer je to despotizam ljubavi, otuda delo prirode.
   U ime te prirode, ostanite onakve kakvim vas je priroda sačinila“.

10. Poštovana Nadežda,
    Napravili ste mnogo propusta za jednu novinarku, ako je slučajno, nadam se napretku u pisanju budućih tekstova.
    Crkva kao institucija raspolaže svojom imovinom i objektima, dakle nije javno preduzeće. Objekti su posvećeni i vernicima ali su u principu otvoreni za sve, što je načelo većine religija. Podrazumeva se ako posećujete verske objekte da poštujete minimum pravila i protokola kako ne bi remetili vernike koji su tu iz drugih razloga. Monasi i monahinje su se iz nekih razloga sklonili iza zidina manastira, možda baš zbog pantalona, šorceva, minđuša, tetovaža…i ko zna svega još. Minimum tolerancije je da poštujemo njihovu volju, ako vam za uzvrat nude gostoprimstvo. Ne zaboravite da ipak ulazite na privatan posed, i pogledajte kako je to u uređenim državama, pa bi mogli recimo tako da me provedete kroz prostorije Sajentologa ili…
    Kažete da se finansira našim novcima, po toj logici svaki prosjak na ulici se finansira našim novcima, razmislite da li ste u pravu, ja koliko znam crkva raspolaže sopstvenim novcem, a kako prihoduje nije tema vašeg članka koliko sam primetio.

11. Koliko se meni čini da je pravilo oblačenja izum SrBskih pravovernih, bejah u Rumuniji i Grčkoj na bogosluženju, žene normalno obučene dolaze, bez marama i sukanja.
    Da ne kažem da se sveštenstvo zgražavalo kada neko liturgiju u učionici služi, pri čemu mu je oltar školska klupa. Da taj neko nije bio patrijarh Pavle, verovatno bi bio anatemisan, nije isto za Cezara i za magarca 🙂

12. Strašno koliko je ovde ostrašćenih religioznih botova. Manja je šteta ako su plaćeni za to (makar sendvičem), al’ ne mnogo manja.

    Autorka je lepo napisala da nije imala nameru da ulazi u crkvu, nego u dvorište. A to što se crkva ponaša kao da je nešto njeno, pa tako propisuje pravila ponašanja za goste, to je nakaradan stav same crkve (ili makar njenih poglavara/poslušnika). Crkva treba da pripada vernicima, crkveni posed ne treba da postoji pa da tu crkva zarađuje, ili obezbeđuje sebi neku materijalnu dobit, nego da vernicima omogući dodir s svevišnjim, a posetiocima uvid i saznanja o (ne samo) crkvenoj baštini. Naravno, sve dok se ni jedni, a ni drugi ne ponašaju kao vandali.

    Zbog toga se ne može crkveni posed posmatrati u stilu „ja sam ovde domaćin, a ti si gost i zato moraš da poštuješ moja pravila“. Em taj gost(?) kroz porez plaća domaćina(?), em to nije gostoljubiv stav!

    Nagradno pitanje – da li bi zabranili ulazak ženi u pantalonama da je došla s namerom da donira pozamašnu sumu?

13. Nismo svi isti i drugačije i posmatramo stvari. Lično mislim da svetinja zbog njenog samo postojanja zaslužuje osnovno poštovanje a to je da žena ulazi u hram Gspodnji kao žena a,muškarac kao čovek. Greh je da žena nosi pantalone…i crkva to nikom van nje ne zabranjuje ali u svom prostru,ona poštuje postojanje svetinje i Boga oca i samo reaguje po volji Božijoj.
    Lepo je da ispoštujemo domaćina u čijoj se kući nalazimo a n nas je prihvatio svim srcem i to kad god mi hoćemo…zar je teško malo prijatnosti i ljubaznosti uzvratiti….ne bi trebalo da jeste.

14. Meni uopšte nije jasno iz kog razloga potomci Šeste ličke brigade, istih onih koji su krečili ikone i usput jahali popove po selima uopšte odlaze u crkvu. Porediti crkvu sa sektom i monahe sa lokalnim razbojnicima u najmanju ruku je bezobrazno, a pritom i zlonamerno. Ne određuje crkva na žalost kodekse ponašanja u državi, već u svojim objektima, a od vaših priloga sigurno neće uređivati svoje konake. Jedini problem je u glavama „crvenih bezbožnika“ koji bi i danas da vladaju da bi završili započet posao na ubijanju Boga u narodu. Hvala!

15. U Grčkoj na ulasku u manastir postavljene su korpe sa suknjama koje svaka žena može da obuče preko pantalona. Izbacivanje nije način bez obzira ko finansira crkvu