Značaj javnosti suđenja

U našem pravnom sistemu je ovo pravo garantovano kako ustavom tako i procesnim zakonima u krivičnom i parničnom postupku. To znači da svaki građanin ima pravo da prati tok svakog suđenja osim u onim slučajevima gde sud po zakonu ima pravo da isključi javnost kada je interes pojedinca značajniji od interesa javnosti suđenja (silovanja, nasilje u porodici itd.).

Može se slobodno reći da je javnost u našem pravnom sistemu nezainteresovana za suđenja, osim kada se radi o bliskim licima ili medijski značajno propraćenim slučajevima.
Osnovna svrha načela javnosti suđenja jeste posredni vid kontrole građana nad radom pravosuđa. Iako sud treba da sudi na potpuno isti način i u prisustvu i u odsustvu javnosti, u skladu sa zakonom, uvek se mora poći od pretpostavke da je sudija koji obavlja sudijsku dužnost čovek, te da je kao i svaki čovek uz sve zakonske garancije nezavisnosti sudstva, podložan različitim vrstama pritisaka (kako ličnih tako i medijskih). Shodno tome, javnost u suđenju uslovno rečeno ima dve osnovne svrhe.

Pre svega, javnost može biti od velikog značaja kada postoje jaki interesni, politički ili medijski pritisci na postupajućeg sudiju. U takvim situacijama prisustvo javnosti je važno jer daje podršku sudiji da ne podlegne pritiscima, te da sudi u skladu sa zakonom, objektivno i nepristrasno. U obrnutnom slučaju, ukoliko je sudija spreman i voljan da sudi na štetu okrivljenog (bilo usled pritisaka, bilo iz drugih razloga) to jest ukoliko je potrebno da sudija „bude sprečen“ da na taj način vrši sudijsku funkciju, u takvoj situaciji „očigledne nepravde“ je važno da javnost izrazi svoje nezadovoljstvo koje svakako može imati šire društvene konsekvence. Drugim rečima, pristrasnom sudiji uvek više odgovara suđenje „iza zatvorenih vrata“, što se prisustvom javnosti značajno otežava.

U predmetu bivšeg direktora Jugoremedije Zdravka Deurića, protiv kog je 2012. godine pokrenuto više postupaka, dve pravnosnažne oslobađajuće presude koje su u međuvremenu donete preokrenule su javno mnjenje, koje je pre četiri godine većim delom „unapred osudilo“ Deurića. Nakon ovog preokreta, u preostalim postupcima koji su sada u toku probudilo se interesovanje javnosti za suđenje, zbog toga što je prepoznala mogućnost da su svi postupci koji se vode protiv njega od samog početka bili politički motivisani. Prisustvom u sudnici zainteresovani građani žele da preduprede mogućnost nepravičnog suđenja, odnosno kao što je rešeno da „podrže sud“ da ne podlegne bilo kakvoj vrsti pritisaka ukoliko oni postoje.

Iskustvo iz predmeta Zdravka Deurića ukazuje da je prisustvo javnosti suđenjima svakako poželjno i korisno i da se na ovaj način u punom smislu ostvaruje građanska kontrola instituacija vlasti. Kako bi se ovo načelo odnosno pravo koristilo u većem obimu smatram da i mediji treba da edukuju građane na mogućnosti korišćenja ovim pravom, jer mnogi građani nisu upoznati sa pravom da prate tok svakog suđenja osim navedenih izuzetaka.

Tekst je objavljen u dodatku Bilten za samoobrazovanje i društvena pitanja, uciteljneznalica.org