Advokat: Najopasnije zloupotrebe ličnih podataka građana od strane institucija

Milić je u emisiji Nezavisnog društvo novinara Vojvodine „Čiji su (naši) podaci“ rekao da su posebno opasne zloupotreba ličnih podataka građana u političkim kampanjama.

„Ne samo da smo imali slučajeve hakovanja institucija, već su i same institucije delile podatke često zbog neznanja ljudi koji rade u tim sistemima. Međutim, brojni su i primeri zloupotreba kad je u pitanju odnos javnih preduzeća prema ličnim podacima građana, pa tako imamo masovno korišćenje tih podatka u izbornim kampanjama, ali i primer slanja sms poruka građanima iz Kriznog štaba“, ukazao je on.

Milić je ocenio i da je postojeća zakonska regulativa u ovoj oblasti neadekvatna i konfuzna. Zato, dodao je, kad do zloupotreba podataka dođe, jako je teško zaštiti se, jer su mehanizmi ograničeni.

Komentarišući moguće mehanizme zaštite od sve masovnijeg govora mržnje i pretnji na internetu, odnosno društvenim mrežama, on je kazao da krivične prijave zbog takvih pretnji najčešće prođu bez epiloga, te da se godinama vode kao prijave protiv NN počinioca, jer najčešće i dolaze sa lažnih profila.

„Ukoliko pokušate da dobijete podatke od Fejsbuka ili Tvitera, nećete ih dobiti, a prilično je opasno i to što različite hosting firme iz inostranstva pružaju mogućnost onima koji iznose pretnje da sakriju identitet“, naveo je Milić.

Ekspert za slobodu izražavanja na internetu iz Bosne i Herecegovine Aleksandar Bibanović istako je da je sloboda izražavanja koju pruža internet veoma bitna, ali da mora postojati svest i odgovornost o etičnosti izražavanja u tom prostoru.

On je ukazao i da se svi propisi o regulisanju društvenih mreža i ponašanju na internetu tek pišu, te da zemlje na Balkanu i u tome kasne za zapadnim svetom.

„I zapad ima još takvih problema, ali mnogo manje. Mislim da ljudi tamo više paze o tome šta objavljuju. Kod nas ljudi često zaboravljaju da pišu na prostoru koji im je neko prodao i na kojem zarađuje, pa često emotivno reaguju ili koriste jezik nasilja. Osnovna odgovornost je na nama, jer zavisi šta plasiramo na društvenim mrežama“, kazao je on.

Komentarišući nedavno privođenje jednog Novosađanina zbog objave na društvenim mrežama, Bibanović je ocenio da su izlišna pitanja kako ga je policija brzo pronašla jer tehnologija to omogućava, ali da je u celom slučaju zanimljivo to što je njegov komentar isprovocirao reakciju policije, odnosno pokazao da „policija ipak može da interveniše i da je pitanje samo kad se na to odlučuje i u kojim slučajevima“.

Bibanović smatra da je jedan od najvećih problema u zaštiti podataka na internetu advertajzing, „jer neko raznim kompanijama daje lične podatke građana“.

Govoreći o širenju teorija o opasnostima 5G mreže, on je kazao da su takve teorije smešne jer „ovde ni nema 5G mreže, a i ova 4G jedva radi“.

„Kakva 5G mreža, kakvo čipovanje? Pa pola bankomata ne radi kako treba. Problem sa svim lažnim vestima je u tome što smo mi navikli na laž kao vrstu zabave. Jer, teže je čitati naučne radove, a puno lakše teorije zavere“, ocenio je on, dodavši da su, sa druge strane, „klikovi najvažniji i svi sadržaji su potčinjeni tome“.

Emisija je emitovana na Fejsbuk stranici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.