Aleksandar Olenik: Sreten Lukić, još jedan ratni zločinac na našim ulicama

Mediji su juče preneli informaciju Večernjih novosti da je nakon odlužene više od dve trećine kazne zbog ratnih zločina nad kosovskim Albancima, policijski general Sreten Lukić pušten iz haškog pritvora i da se već nalazi u Beogradu.

– Pored 2.500 optuženih za ratne zločine koji slobodno žive u Srbiji pod zaštitom Aleksandra Vučića, Maje Popović, ministarke pravde i Snežane Stanojković, tužiteljke za ratne zločine, sada imamo još jednog ratnog zločinca na našim ulicama – ukazuje Olenik.

Kako navodi, ako je suditi po ostalim ratnim zločincima koji slobodno žive pored nas, kao što su Vojislav Šešelj, Nikola Šainović, Veselin Šljivančanin i drugi, opravdano je očekivati da će Lukića oni koji su ga poslali na Kosovo, sada nagraditi sa otvorenim medijskim prostorom, štampanjem knjiga, držanjem tribina, partijskoj funkciji i svime što, inače, prati zaslužne građane u Srbiji 21. veka.

– Ne sme se zaboraviti da su te 1999. godine, ali i sada isti ljudi na vlasti kod nas, sa izuzetkom Miloševića, ali zato Vučić, Daćić, Vulin i Šešelj nastavljaju sa sprovođenjem zločinačke politike velike Srbije koju sada zovu srpskim svetom – dodaje Olenik.

Prema njegovom mišljenju, postoji još gori scenario, koji smo videli u BiH, a to je da se osuđeni ratni zločinci nakon povratka iz Haga kandiduju na izborima i da građani glasaju za njih.

– Od svih do sada vraćenih iz Haga, sigurno je da će se osuđeni ratni zločinac Šešelj ponovo kandidovati na sledećim izborima, ali se ne bi trebalo iznenaditi ako to učine i Šainović i Lukić. Prosto govoreći, kod nas se sa negiranja genocida i ratnih zločina prešlo na otovoreno slavljenje ratnih zločina, genocida i ratnih zločinaca, zato je i moguće da imao osuđenje ratne zločince kao kandidate na izborima – ukazuje Olenik.

Naš sagovornik smatra da je sprovođenje lustracije – koja bi na određeno ili na neodređeno vreme zabranila osuđenim ratnim zločincima da obavljaju sve javne funkcije – jedini način da se zakonito, ustavno i bez diskriminacije zabrani osuđenim ratnim zločincima da se kandiduju na izborima.

– Posebno pitanje je zašto građani, istina u malom broju, glasaju za osuđene ratne zločince? Odgovora ima dosta, ali je najvažniji upravo medijsko-politički tretman koji kod nas imaju i optuženi i osuđeni ratni zločinci. Uvek treba imati u vidu da svaki nacionalizam, pa i Vučićev srpski svet, na kraju uvek završi ratom i zločinima. Ko će Vučiću i njegovom srpskom svetu bolje poslužiti za nove sukobe nego oni koji su se već dokazali i pokazali? I zato je bitno na izborima ponuditi građanima predstavnike evropske ideje i demokratije u Srbiji, jer ako ponovo sve prepustimo nacionalistima, oni će nam uzeti i više od toga – naglašava Olenik.

Podsetimo, Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Lukića 2003. godine, a on se dobrovoljno predao tom sudu 2005. Inače je za vreme rata na Kosovu bio je načelnik Štaba MUP-a Srbije.

Prvostepenom presudom Tribunala, koji ga je teretio za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova, osuđen je 2013. na 22 godine zatvora. Kazna smu je pravosnažnom presudom smanjena za dve godine.

Zajedno sa Lukićem, pravosnažno su bili osuđeni i bivši potpresednik vlade SRJ Nikola Šainović (18 godina), bivši komandant Treće armije VJ Nebojša Pavković (22 godine), komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević (14 godina), i načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić (15 godina), dok je krivice oslobođen posle prvistepenog suđenja bivši predsednik Srbije Milan Milutinović.