Alternativna sankcija za svakog desetog osuđenika u Srbiji 1Ilustracija Foto: Pixabay/succo

Od ukupnog broja osuđenih lica u Srbiji u periodu od 2015. do 2017. godine deset odsto osuđeno je alternativnom krivičnom sankcijom i merom, pri čemu je najčešće izricana alternativna sankcija kućni zatvor, pokazalo je istraživanje Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS).

Istraživanje je takođe pokazalo da je više od 5.000 zatvorskih kazni moglo da bude zamenjeno alternativnim sankcijama.

Statistika je da je u 2015. godini osuđeno 33.000 punoletnih lica, u 2016. godini 32.500 lica, a 2017. godine 32.000 lica.

Predstavnik CHIRS Dragan Đorđević je rekao agenciji Beta da je istraživanje radjeno u cilju monitoringa primene alternativnih sankcija i mera i definisanja preporuka za unapređenje primene sistema alternativnih sankcija.

„Svi podaci pokazuju da stopa kriminaliteta nije smanjena, a osnovni cilj kaznene politike je da se smanji stopa kriminaliteta. Mišljenja smo da bi veća primena alternativnih sankcija uticala na smanjenje stope kriminaliteta“, rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, svakako značajan razlog za veću primenu alternativnih krivičnih sankcija i mera je i prenaseljenost zatvorskih ustanova, tako da su ljudi koji izdržavaju zatvorsku kaznu izloženi nehumanim uslovima.

On je podsetio da se sa primenom alternativnih sankcija i mera krenulo pre 12 godina i dodao da postoje pomaci, ali i problemi u primeni.

„Jedan od ključnih problema je da donosioci odluka nisu dovoljno učinili da podrže povereničku službu. Sa ovakvim kapacitetom povereničke službe i ovaj dostignuti nivo realizacije alternativnih mera i sankcija može da bude ugrožen. Neophodno je dodatno ojačati i podržati rad povereničke službe jer on nosi sistem alternativnih mera i sankcija“, izjavio je Đorđević.

Pravnica Mreže odbora za ljudska prava (CHRIS) izjavila je na skupu da je kaznena politika takva da se uglavnom izriču kazne zatvora, i to najviše kratkoročne do šest meseci.

„Jedna od kazni koja se preporučivala, koju naši sudovi nisu u većoj meri izricali je uslovni otpus sa zaštitnim nadzorom. To bi bila odlična alternativna sankcija upravo kod onih kratkoročnih sankcija koje se u našoj zemlji najčešće izriču“, izjavila je Kamenov.

Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS) uradila je istraživanje o primeni alternativnih mera i sankcija u Srbiji u okviru istoimenog projekta koji je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

Rezultati istraživanja predstavljeni su na okruglim stolovima održanim u Beogradu i Nišu, a CHRIS će ih predstaviti i u Valjevu, Negotinu, Novom Pazaru i Vranju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari