Može se reći da ovdašnja javnost nije dovoljno upoznata o pomoći lekarskog osoblja iz Sjedinjenih Američkih Država Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Zasigurno, ime američkog lekara Semjuela Alberta Kuka (Samuel Albert Cook) široj srpskoj populaciji ne znači puno, ali zato građani Valjeva i oni čiji su preci učestvovali u Prvom svetskom ratu u ovom kraju znaju šta je taj nesvakidašnji doktor učinio za srpske vojnike, za Srbiju.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Pre jednog veka, u Velikom ratu, ni Valjevo nije bilo pošteđeno epidemije pegavog tifusa. Zbog svog položaja i blizine fronta, postalo je „glavni grad“ srpske vojske. Pre Kolubarske bitke, srpska vlada je preko londonskog lista „Tajms“ pozvala strane epidemiologe da dođu u Srbiju i pomognu u borbi protiv ove opake bolesti. Tako su u Valjevo stigli lekari iz Amerike, Velike Britanije, Holandije, Rusije… U gradu na Kolubari postojala je Valjevska okružna bolnica sa hirurškim paviljonom, čiji je upravnik bio čuveni dr Selimir Đorđević i Stalna vojna bolnica Drinske divizije na čelu sa majorom doktorom Pavlom Vojtehom.

Prema nekim podacima, od pegavog tifusa je stradalo oko 10.000 ljudi – više od 3.500 srpskih vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 austrougarskih zarobljenika. Smatra se da je svakodnevno umiralo oko njih stotinu. Tifus je „kosio“ sve pred sobom, a čak su se i neki austrougarski vojnici lečili u Valjevu. Kako Valjevci kažu, u to vreme praktično ceo grad je bio jedna velika bolnica.

Ova smrtonosna bolest nije poštedela ni lekare. Umrlo je njih 12, među kojima je prva žrtva upravo bio dr Semjuel Albert Kuk. Ono što ovog čoveka izdiže na najviši humani nivo i opisuje kao velikog prijatelja Srbije je to što je vakcinu koja je trebalo da ga zaštiti od pegavog tifusa ustupio ranjenim srpskim vojnicima. Smatrao je da je njima više potrebna, jer brane svoju otadžbinu.

O doktoru Kuku malo se zna. Prema nekim podacima, rođen je 3. maja 1878. godine u mestu Vitehal, država NJujork u SAD. Tokom početka Prvog svetskog rata bio je u Parizu u misiji američkog Crvenog krsta. Tu je upoznao Amerikanku Mejbl Grujić, suprugu srpskog diplomate Slavka Grujića, koja mu je ispričala kakva je situacija u Srbiji.

Zajedno sa svojim mlađim kolegom doktorom Bartonom Kukingemom, samoinicijativno dolazi u Valjevo 1. januara 1915. godine. Vršio je vakcinaciju srpske vojske protiv trbušnog tifusa. Ubrzo su se obojica razbolela od ove bolesti. Dok je Kukingem preživeo, doktor Kuk je umro 28. januara 1915. po julijanskom kalendaru (10. februara), čekajući da vakcina stigne iz SAD.

Sahranjen je u Valjevu, na brdu Vidrak. To mesto je obeleženo nadgrobnim spomenikom, koji je podigao Američki Crveni krst i koji još postoji. Na njemu piše: „Nema veće žrtve od one kada čovek da i svoj život za svoje prijatelje“. Holandski hirurg dr Arijus van Tijenhoven opisao je dr Kuka kao veselog i druželjubivog čoveka, koji je svoje kolege, dok se nije razboleo, zabavljao pevanjem Afroameričkih duhovnih pesama.

Povodom obeležavanja 100 godina od smrti dr Kuka, ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi je u februaru ove godine, zajedno sa gradonačelnikom Valjeva Stankom Terzićem, položio cveće na spomenik ovom hrabrom američkom lekaru. Kirbi je istakao da je doktor Kuk u Srbiju došao iz najplemenitijih ljudskih razloga, iako SAD u tom trenutku nisu učestvovale u Prvom svetskom ratu.

„Obični ljudi su bili i hrabri srpski vojnici koji su samo želeli da odbrane svoju zemlju, a doktor Kuk je želeo da im pomogne. Tako i danas treba da se zapitamo šta kao obični ljudi možemo da učinimo da pomognemo i unapredimo život ljudi oko nas“, istakao je američki ambasador nakon što je na grob svog sunarodnika položio venac. Terzić je dodao da je Kuk primer „klasičnog čojstva i požrtvovanja“.

Žrtva doktora Đorđevića

Od pegavog tifusa, koji je harao tokom Prvog svetskog rata, u Valjevu je preminula i čuvena srpska slikarka, medicinska sestra i dobrovoljka Nadežda Petrović. Takođe, valjevski doktor Selimir Đorđević izlečio je poznatog holandskog hirurga Arijusa van Tijenhovena, ali se kasnije odrekao vakcine u korist vojnika, te preminuo. Od ove opake bolesti stradali su i dr Draginja Babić i dr Pavle Vojteh.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari