Arsić: Država treba selektivno da pomogne ugroženim preduzećima i sektorima

„Pomoć bi trebalo usmeriti na sektore koji su naročito snažno pogođeni krizom, kao što su hotelijerstvo i aviosaobraćaj, ali i na preduzeća u drugim delatnostima čiji prihodi su opali 20-30 odsto ili više u odnosu na isti period prethodne godine“, rekao je danas Arsić za Betu.

Dodao je da je pomoć moguća preko produženja roka za odlaganje kredita i poreza za te sektore i preduzeća do kraja godine, dok dalja isplata minimalca nije svishodna ni fiskalno održiva.

Prostor za dodatnu pomoć privredi, kako je rekao, nije veliki jer je država u prethodnom delu godine primenila vrlo izdašan program državne pomoći čiji je rezultat deficit od preko 2,5 milijardi evra u prvoj polovini godine.

Pomoć privredi u prethodnom delu 2020. godine je, prema njegovim rečima, bila neselektivna jer su je dobili i oni sektori privrede i preduzeća koji nisu pogođeni krizom, a to je imalo za posledicu da su rashodi države bili veći nego što je to ekonomski opravdano.

„Najveće rasipanje javnih sredstava ostvareno je isplatom 100 evra svim punoletnim građanima Srbije, što je koštalo državu 620 miliona evra“, rekao je Arsić.

Mnogo pravičniji i ekonomski stimulativniji program bio bi, kako je ocenio, da je u toku ove godine polovina tih sredstva isplaćena siromašnim građanima, uključujuči i one koji su ostali ili će ostati bez posla, a da je polovina sačuvana za pomoć privredi u drugoj polovini godine.

Javni dug Srbije će, kako je rekao Arsić, i bez primene dodatne pomoći privredi krajem godine preći 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a te dodatne mere bi povećale javni dug za jedan do dva procentna poena.

„Pomalo je neobično da vlast koja je u periodu 2012- 2015. godine, kada nije bilo svetske krize, povećala javni dug sa 45 odsto na 70 odsto BDP-a, a u periodu velike krize tvrdi da ne želi da pređe granicu od 60 odsto“, rekao je Arsić.

Dodao je da je povećanje fiskalnog deficita i javnog duga u periodu krize „opravdano, ali je neophodno da se i sada razmišlja o održivosti javnog duga“ .

To pre svega znači da, kako je rekao, treba napraviti novu srednjoročnu fiskalnu strategiju, koja bi obezbedila da se već u narednoj godini značajno smanji fiskalni deficit i zaustavi rast javnog duga u odnosu na BDP.

Takva fiskalna strategija, prema njegovim rečima, podrazumeva da u „narednoj godini verovatno nema povećanja plata u javnom sektoru i penzija, ali i da se preispitaju razni sporni projekti čija realizacije je najavljivana, kao i da se generalno unapredi efikasnost u javnim trošenjima“ .

Arsić je istakao da je aktuelna kriza dodatni podsticaj da se ponovo preispita privredni sistem i eknomska politika u Srbiji.

„To između ostalog podrazumeva da se krene ka pravljenju privrednog sistema u kome će se uspostaviti ravnopravnost privrednih subjekata, smanjiti administrativne barijere i korupcija, unaprediti efikasnost pravosuđa i administracije“, rekao je on.

Takav privredni sistem bi, kako je rekao Arsić, podstakao rast domaćih i stranih investicija, a omogućio bi uštede u budžetu ukidanjem skupih subvencija koje su im dodeljivanje.