Autor izveštaja Fridom hausa: Korupcija bila presudna za pad Srbije

U izveštaju za 2019. godinu, Srbija prvi put od 2003. godine nije svrstana u „delimično konsolidovane demokratije“, već u kategoriju „hibridnih režima“ u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.U intervjuu za Glas Amerike (VoA), Damnjanović je rekao da „ocena stanja demokratije u Srbiji svake godine opada po malo“ i da je taj pad osetan po različitim parametrima, medju kojima su integritet ili tok izbornog procesa, stanje slobode medija i ukupno stanje demokratičnosti.

Damnjanović je kazao da Fridom haus poslednjih osam godina prati zamenu od toga da je korupcija bila tema broj jedan na kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao na vlast, do toga da ta tema polako sve više i više bledi.

„Ove godine smo snizili kategoriju korupcije. Posle afera kao što je Krušik, načina na koji je vlast reagovala na tu celu aferu, ali i niza drugih koruptivnih afera tokom godina, ocenili smo da je vreme da se bodovanje u toj kategoriji smanji. I to je dovelo do ukupnog pada i prebacilo Srbiju u nižu kategoriju“, kazao je Damnjanović.

Naveo je da je Srbija prethodnih godina redovno gubila poene na medijskoj situaciji, a da njega najviše iznenađuje situacija u oblasti izbornog procesa.

„Srbija ima istoriju pokradenih izbora tokom ’90-tih godina. I kada su prvi put pre nekoliko godina krenule neke naznake da se na izborima možda malo kraducka, ili dešava nešto što ne bi smelo da se dešava, meni je stvarno bilo neverovatno da će se posle takve istorije neko upustiti u diranje tako nečega. Što toliko jasno asocira na neko nedemokratsko vreme ’90-tih“, dodao je analitičar Fridom hausa.

On je ukazao i na problem takozvane „zarobljene države“ koji je postojao i ranije, ali je bio prikriven zbog postojanja političkog i partijskog pluralizma pre dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast.

„Mi imamo zarobljenu državu, imamo jednu veoma jaku vladajuću partiju koja je stvorila veoma jaku i organizovanu mašineriju na svim nivoima vlasti. Uspela je da razori opoziciju, da je atomizuje. To je jedan vrlo organizovan partijski aparat koji kontroliše celu državu, od vrha do najniže pozicije, što se polako širi i na ekonomiju i u sve pore državne administracije“, naveo je Damnjanović.

Ocenio je da je javnost u Srbiji duboko podeljena na one koji su za SNS i na one koji su protiv nje, i da su to dve strane u rovovima izmedju kojih više ne postoji sposobnost diskusije.

Damnjanović dodaje da mediji na jednoj ili na drugoj strani hrane to stanje ušančenosti u rovove, dok dominacija medija s jedne strane uspeva da stvori sliku koju jedan deo javnosti doživljava kao realnost.

O mogućnosti promene situacije u Srbiji, Damnjanović kaže da zemlja može da tone dalje u neku autoritarnu vrstu vladavine, a može i da napravi neki nagli obrt ka većem stepenu demokratije.

„Imamo dosta dobar primer Rumunije u susedstvu, gde je delovalo da imamo vlast koja dosta jako drži stvari pod svojom kontrolom, drži pravosudje za gušu i davi ga. Odjednom se ta situacija preokrenula. I u Srbiji postoji taj potencijal, ali pitanje je da li će on biti probudjen, da li ćemo se boriti za demokratiju, za to kako se upravlja ovom zemljom, ili ćemo nastaviti da se isključujemo iz svih procesa, da emigriramo iz zemlje“, kazao je analitičar Fridom hausa za VoA.