Beograd jutros drugi grad po zagađenosti u svetu

Slično je i u Novom Sadu, Užicu, Valjevu, Pančevu i Subotici. Prema podacima aplikacije AirVisual, Beograd je ujutru bio drugi grad po zagađenosti u svetu, posle Delhija u Indiji.

Kada podaci pokazuju da je vazduh zagađen ili jako zagađen, što se može pratiti na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, kao u mnogim gradovima u Srbiji ovog jutra, treba pratiti savete stručnjaka. Zdravstvene tegobe se tada mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod starih, dece i osoba sa oboljenjem srca i pluća mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba, navodi Radio-televizija Srbije.

Preporuka za osetljive grupe je, da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini koje su praćene ubrzanim i dubokom disanjem i da preusmere obavljanje aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Preporuka za ostale u populaciji je da skrate dužinu i intenzitet napornih aktivnosti i da prave češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Dr Snežana Rsovac pedijatar pulmolog u Tiršovoj navodi da poslednjih desetak dana imaju veći broj prijema pacijenata sa respiratornim infekcijama. To, kaže, nije samo sezonski već je i posledica aerozagađenja. Najveći problem predstavljaju PM-10 čestice koje su sastavljene od smoga, čađi i teških metala. Upravo te čestice utiču na razvoj pluća kod dece, koja se razvijaju do njihove sedme godine.

„Deca onda imaju sklonosti ka bolestima, od iritacije nosa, sluzokože, gornjih disajnih puteva do donjih disajnih puteva. Ne samo da stradaju pluća i vazdušni putevi, već trpi i kardio-vaskularni sistem. To utiče čak i na reproduktivno zdravlje i smanjenu sposobnost spermatozoida da se kreću“, rekla je dr Rsovac.

Na pitanje mogu li maske da pomognu, dr Rsovac kaže da PM-10 prodire i kroz masku, ali da može malo da se smanji iritacija disajnih puteva.

Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović rekao je zta RTS da se automatski prati koncentracija sumpor-dioksida, azotnih oksida, prizemnog ozona, ugljen-monoksida i suspendovanih čestica od 10 i 2,5 mikrona. Njihova koncentracija se, kaže, menja iz minuta u minut.