Božović: Tamo gde nema morala, tu nema ni obzira

To za Danas ističe sociolog Ratko Božović, navodeći da „tamo gde nema morala, tu nema obzira“.

Milutin Jeličić Jutka, optužen je za seksualno uznemiravanje Marije Lukić. Iako ga je još nekoliko žena optužilo za polno uznemiravanje (uvažena je tužba samo Marije Lukić) za šta postoje dokazi, poput njegovih poruka „volkam te“ i „ljubkam te“, Jutku tokom svakog suđenja podržavaju građani noseći majice na kojima piše: „Pravda za Jutku“, preteći Mariji Lukić, nazivajući je najpogrdnijim imenima.

Nekadašnji predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, optužen je da je naručio paljenje kuće novinara Žig infa Milana Jovanovića. Simonović u potpunosti negira optužnicu, iako su trojica ostalih optuženih delimično priznala krivicu. Simonovića pred sudom svaki put dočekuje svita ljudi koji ga pozdravljaju aplauzom.

Tu su da ga pozdrave i posle suđenja. Jovanoviću je u noći između 11. i 12. decembra prošle godine zapaljena kuća u Vrčinu Molotovljevim koktelom. On je u tom trenutku sa suprugom bio u kući.

Na poslednjem ročištu Radošu Milovanoviću, direktoru fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana, kome se sa još dvojicom fabričkih rukovodilaca sudi zbog eksplozije u kojoj su stradala dva radnika, aplaudiralo je nekoliko stotina zaposlenih te fabrike, istovremeno vređajući porodicu svog poginulog kolege Milomira Milivojevića, koji se više od dve godine bore za istinu i pravdu.

Ratko Božović kaže za naš list da se po ponašanju onih koji podržavaju Jutku, Simonovića i Milovanovića može zaključiti da je u Srbiji „postradala moralna supstanca“.

–  Kada ljudi nemaju obzira prema patnji i smrću drugog čoveka, onda se mora postaviti pitanje šta je sa njima kao ljudima. Sve ovo vidim kao apsolutni apsurd političkog života koji je degradiran maksimalno. Ovo je paradigma moralnog posrnuća, a ne samo političkog. Znam da su ti ljudi koji idu na ta suđenja pružajući podršku optuženima siromašni, ali postoji tačka gde čovek ne sme da zaboravi da je moralno biće. Sve je to postala paradigma kako se ovde vlada, a gde nema slobode nema ni istine – ukazuje Božović.