Brnabić o zagađenju: Nema mesta ni razloga za paniku

Ovo nije za paniku i nema mesta za paniku. Ključni problem u ovom trenutku su individualna ložišta, jer 60 odsto domaćinstava u Srbiji nisu priključena na sistem daljinskog grejanja, rekla je Brnabić novinarima na otvaranju Naconalne akademije za javnu upravu.

Ona nije mogla da precizira koje su konkretne mere dogovorene na sednici Vlade i resornih službi povodom zagađenja, objašnjavajući da će sve biti rečeno u saopštenju.

Brnabić je navela da je „nešto veće zagađenje“ vazduha zbog meteoroloških prilika, ali i povećanog broja automobila, jer ih je „samo u Beogradu 80.000 više nego pre pet-šest godina“.

Ona je rekla da je na današnjoj sednici dogovoreno formiranje radnog tela koje će se baviti problemom zagađenja vazduha i koordiniraće rad pet nadležnih ministarstava. Brnabić je prenela da nije zadovoljna načinom na koji se resorno ministarstvo zaduženo za ekologiju do sada bavilo ovim problemom, jer građani nisu imali pravu informaciju.

Prema njenim rečima, najveći problem je u tome što „građani lože sve i svašta“, kao i što se vozi mnogo automobila standarda „Euro 3“, koji su veliki zagađivači i to će morati da se promeni, u skladu sa evropskim standardima, kako bi se to zabranilo.

Brnabić nije mogla da, na novinarsko pitanje o rokovima, odgovori kada će se to desiti i kada će radna grupa da završi rad i donese preporuke, naglašavajući da joj je važno da građani razumeju koliko je Vlada radila na tom problemu u proteklim godinama.

„Nemamo rokove. Mi smo to radili i nastavićemo da radimo“, naglasila je ona, ukazujući da je sad najvažnije rešiti problem u Valjevu i Užicu, i da se tamo zato radi gasifikacija.

Brnabić je poručila da će cilj Vlade biti da se uvede obaveza priključka na centralno grejanje svuda gde za to postoje uslovi, a na pitanje kako to misle da izvedu i ne krše li tim ustavne slobode građana, odgovorila je odrečno. Mislim da je to uvođenje reda i civilizovanog načina života, konstatovala je ona.

A u saopštenju Vlade Srbije rečeno je da će se formirati telo koje će koordinirati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Republika Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine.

„Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije naglasili su da nema razloga za paniku, da podaci zdravstenih ustanova pokazuju da nema povećanja broja dece koja su primljena na lečenje u odnosu na isti period u prethodnim godinama. Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja obavestili su predsednicu vlade da je trenutno zagađenje vazduha u našoj zemlji čestičnog tipa, i da varira u zavisnosti od perioda dana, klimatskih uslova i samog prisustva izvora zagađenja“, navodi se u saopštenju.

Kao najveći efekti koji negativno utiču na kvalitet vazduha označeni su kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva, veliki broj motornih vozila i nepovoljni meteorološki uslovi. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da, kako navode, nema dramatičnih promena u stepenu zagađenja u odnosu na ranije godine.

„Skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je identifikovano kao jedan od ključnih problema zbog čega će se ubrzati proces gasifikacije. Stimulisaćemo građane da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za tako nešto“, kažu u Vladi.

Samo u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. U narednom periodu fokus će biti prebacivanje lokalnih toplana na gas, imajući u vidu da 10 odsto njih koristi mazut, a 15 odsto ugalj, naglašava se.

„U toku je projekat ‘Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase’ da se u što većem broju gradskih toplana u Republici Srbiji izvrši prelazak sa korišćenja fosilnih energenata (mazuta, uglja, lož ulja) na korišćenje biomase kao osnovnog energenta, uz uslov da je to ekonomski isplativo. Ovaj energent je znatno jeftiniji od fosilnih goriva i značajno smanjuje emisiju štetnih gasova. Svi objekti koji su rekonstruisani kroz projekte Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima povezani su na sisteme centralnog grejanja gde su za to postojali uslovi“, dodaje se.

Sve veći broj automobila

Elektroprivreda Srbije je do sada uložila više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, kao što su rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na blokovima termoelektrana, odsumporavanje dimnih gasova na blokovima, dok je vrednost projekata koji su u toku 486 miliona evra.

„Konstatovano je da iz godine u godinu imamo sve veći broj automobila zbog čega će Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenuti rigorozniju kontrolu učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova sa posebnim fokusom na pooštravanje kontrole tehničkih pregleda. Budžetom za 2020. godinu već su predviđene subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila. U saradnji sa ‘Putevima Srbije’ uvode se električni punjači za automobile u gradovima i na autoputevima“, kaže se iz Vlade Srbije.

Nastaviće se sa pošumljavanjem koje se sprovodi treću godinu za redom, dodaju.

„Tokom 2018. i 2019. godine 24 jedinice lokalne samouprave su dobile sredstva za projekte pošumljavanja što će biti nastavljeno i 2020. godine“, tvrde u Vladi.

Istaknuto je da prema zvaničnim merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na godišnjem nivou ne postoje veće promene u odnosu na prethodnu kalendarsku godinu, kada je u pitanju kvalitet vazduha u Republici Srbiji. Praćenje podataka merenja kvaliteta vazduha, kako je objašnjeno, sprovodi se po istom principu kao i u većini zemalja Evropske unije, a to je satno merenje u baznim stanicama čiji se podaci automatski obrađuju i u koje građani mogu da imaju uvid.

Sastanku s premijerkom prisustvovali su predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Agencije za zaštitu životne sredine, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kao i predstavnici Grada Beograda.