Činčile podelile poslanike, Rističević nudio ostavku

Uprkos oštroj borbi koji su u prethodnom periodu vodila udruženja za zaštitu životinja protiv usvajanje ove odluke, predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević istrajao je u svojoj nameri i uspeo da legalizuje biznis sa uzgojem i ubijanjem činčila od čijeg krzna se prave bunde.

Podsetimo, vlasnica azila „Džesika“ i borac za prava životinja Zlata Korjenić rekla je za Danas da je Rističević zakazao sednicu kako bi predupredio zabranu ubijanja činčila, koja na snagu stupa početkom sledeće godine.

– Po svaku cenu hoće da ubijaju činčile u Srbiji, iako zabrana stupa na snagu 1. januara 2019. Menjanjem Zakona o dobrobiti životinja mimo svake procedure, tj. njegovim usklađivanjem sa Zakonom o stočarstvu, činčile će se uvrstiti u stoku i njihovo ubijanje će biti legalizovano – rekla je Korjenić.

Oštra polemika odvijala se na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu, gde su suprotstavljene strane branile svoje argumente za ili protiv ukidanja zabrane uzgajanja krznašica. Predsednik Odbora Marijan Rističević je u jednom momentu rekao da će podneti ostavku ukoliko se dokaže da u 16 zemalja EU postoji zabrana uzgoja krznašica, što je bio jedan od argumenata protivnika ukidanja zabrane. Predstavnici vladajuće većine, Ministarstva za poljoprivredu, Uprave za veterinu i Privredne komore, bili su prisutni na sednici iznoseći svoje stavove zbog čega je uzgoj činčila dobar za Srbiju, „jer ima dobru perspektivu“.

Argumenti „odbrane“ da je ovakav biznis zabranjen u većini evropskih zemalja, da Svetska banka smatra obradu krzna jednom od pet najgorih industrija u svetu zbog zagađenja toksičnim metalima, kao i da je ovaj biznis neetički i nepravedan prema životinjama, ostali su bez odgovora za većinu poslanika koji su glasali za predlog (od 10 prisutnih, osam je podržalo ukidanje zabrane, jedan je bio protiv a jedan uzdržan).

Marijan Rističević je naveo da mnogo toga na svetu nije pravedno, poput ratova, „a nije pravedno ni što mnoge životinje u džungli jedu ljude“. Ni teza da se važnije stvari događaju u zemlji o kojima bi trebalo u ovom trenutku da raspravlja Odbor za poljoprivredu, a ne o uzgoju i ubijanju činčila, nije odvratila narodne poslanike da u minut do 12 ukinu zabranu, koja je početkom naredne godine trebalo da stupi na snagu. Oprečni su podaci o tome koliko je ovaj „biznis“ zaživeo i koliko je perspektivan, ali kao glavni argument predlagača izmena bilo je usklađivanje našeg zakonodavstva sa standardima EU, iako to od nas nije traženo, niti je na nivou EU pitanje uzgoja krznašica standardizovano jedinstvenim propisom.

Samovolja

Na sednicu Odbora bilo je pozvano samo jedno udruženje za zaštitu životinja, čiji se predstavnik nije pojavio. Na pitanje Gorana Čabradija iz Zelene stranke zbog čega nisu pozvani predstavnici drugih udruženja, koja se oštro protive legalizaciji ubijanja činčila, Marijan Rističević je rekao da dok je on predsednik Odbora za poljoprivredu, na sednice će zvati koga on hoće.