Članovi žirija daju ostavke, laureati vraćaju nagradu

Razlog je posebno priznanje, povelja koju je Zajednica dodelila zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću, sa obrazloženjem „trajnog doprinosa kulturi Beograda“, a da za tu odluku, po svemu sudeći, pojedini članovi žirija, do same dodele nagrada, nisu ni čuli.

Kako Kovačević navodi za Danas, o dodeli priznanja Vesiću, a pored njega i Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograd, nije bilo reči ni u zvaničnom saopštenju KPZ.

– U zvaničnom saopštenju o dobitnicima Zlatnog beočuga koje su mediji objavili krajem aprila, kada je odluka i doneta, ne spominje se nikakva povelja Vesiću ni Zavodu za zaštitu spomenika. Za to sam prvi put čuo kada sam dobio pozivnicu za dodelu nagrada, na kojoj je navedeno da je o dodeli povelja, na predlog žirija, odlučio Izvršni odbor KPZ, navodi Kovačević i dodaje da je dodeli nagrada ipak prisustvovao, kao jedna od mnogih ranijih dobitnika Beočuga i kao „čovek s poštovanjem prema pregaocima u polju kulture“.

„Nagrađivanje poneko vidi kao uvek relativno, a češće kao relativizovano u tome da li je neko već dovoljno zaslužio ili je pak ispred ili iza nekog drugog u redu za nagrađivanje, po mišljenju kompetentnih ili onih koji misle da to dovoljno jesu. Nikad, međutim, nagrade ne dobijaju, i ne treba da dobijaju, ne smeju da dobijaju, oni koji su oličenje suprotnosti onome što se nagrađuje“, naveo je Kovačević u pismu ostavke.

„I pored najbolje volje nikako ne mogu da se setim da je bila sednica Žirija nagrade Zlatni beočug, kojoj sam navodno prisustvovao 16. marta 2020, u trenutku kada je donet poseban predlog da Goran Vesić dobije Povelju za trajni doprinos kulturi Beograda. Pogotovo nisam imao baš nikakvu naznaku obrazloženja za takvu Povelju za gospodina Vesića onako kako je danas pročitano na dodeli nagrada i priznanja u Pozorištu, sa zaslugama – da interpretiram otprilike i zbirno – za “ulepšavanje i razvoj“ Beograda. Kao i, nažalost, za njegovo obraćanje zahvalnosti. Navika jednog nemalog broja poslenika u srpskoj kulturi da žele biti blizu izvora budžetskog novca, i time iscrpljuju svoju etiku, poznata mi je odavno ali mi je makar isto toliko i odbojna“, nastavlja Kovačević.

On dodaje da svi članovi žirija, njih 18 pokrivaju veoma širok krug profila delatnika u kulturi Beograda.

„Imajući u vidu činjenicu da sam bio jedini arhitekta u Žiriju, svako čak sasvim nezlonameran bi logično pomislio da sam lično saglasan sa izborom dobitnika, čak i da sam možda bio “predvodnik“ u donošenju odluke. No, moje javno delovanje godinama unazad, pa i široko javno dostupno komentarisanje učinka Gorana Vesića u Beogradu i na Beogradu, jasno govori da je to bilo nemoguće. Osim u slučaju zloupotrebe, neposredne ili posredne, svejedno, mog članstva u žiriju i donošenja odluke i pisanja obrazloženja mimo mog uvida. Istom prilikom posebno priznanje – Povelju dobio je i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Iako je njegov rad godinama unazad javnosti i stručnjacima često veoma sporan, Povelja je verovatno u vezi sa 60-godišnjicom rada Zavoda pa se kriterijumi dijahronijski mešaju i protivreče, odnosno čine sud, kakav god bio, nedovoljno izoštrenim“, stoji u obrazloženju ostavke.

Zbog navedenog, Kovačević je pojasnio da se više „ne smatra ni u kakvoj vezi sa telima KPZ Beograda“.

„Moja prethodna intencija da se dijalogom između u ponečem suprotstavljenih pojedinaca ili grupa stvari možda poboljšavaju i rešavaju očigledno je u ovom povodu zloupotrebljena. I to Beograđani treba da znaju, ne zbog mene nego zbog istine“, zaključio je Kovačević u pismu.

Komentar generalnog sekretara Kulturno-prosvetne zajednice Živorada Ajdačića na buru koju je u javnosti izazvao Vesićev izbor, kao i prekid saradnje arhitekte Kovačevića sa tom organizacijom, u najmanju ruku je interesantan.

Ajdačić je kazao da ga „boli briga“ za negativne reakcije, da se „obradovao što je Kovačević podneo ostavku“, kao i da ga zovemo zbog stvari koje ga „ne zanimaju“, iako bi trebalo, s obzirom na poziciju koju u toj organizaciji drži godinama.

– Vidim najviše ste se zabavili Vesićem, a ne Beočugom. I kakve veze ima Bojan Kovačević sa dodelom povelje, on je član žirija samo za dodelu Beočuga. On ne mora ni da čuje za tu odluku, ima drugih 17 članova žirija koji su predložili da Vesić dobije Povelju, jer je za to predložena Skupština grada. I nemoj on da se pravi važan. Žika se obradovao što je on podneo ostavku. A ja sam ga i ubacio u žiri, a svi su mi kazali „šta će ti Bojan, on svaki dan napada vlast“. Ja sam ga uzeo u žiri, a mnogi su bili protiv, zna on zbog čega. A sad podnosi ostavku za nešto u čemu nije ni učestvovao. Jel vi nemate pametnija posla nego se zabavljate Vesićem? On je vrlo šarmantan. A dal je Danas objavio kad sam ja Napadao Vesića zbog samostalnih umetnika u Beogradu, kada je Grad platio privredu, kafiće, restorane, taksiste, a umetnicima ništa? To je 800 ljudi koji nisu dobili nadoknadu po 30.000 mesečno, navodi Ajdačić u telefonskom razgovoru.

Na pitanje kako onda takav funkcioner, koji prema njegovim rečima malo brine o umetnosti, dobije povelju za trajni doprinos istoj, Ajdači odgovara pitanjem.

„Možete li vi da negirate šta je Grad uradio u Beogradu? Toliki trgovi, ulice, spomenici, smanjenje PDV-a za table na ćirilici“, pita Ajdačić i dodaje da se “ ne pravimo pametni“, te da „iza ćoškova tražimo ljude koji ne vole ni sebe“.

I ranije nagrada odlazila u pogrešne ruke

Nije prvi put da se ugledni dobitnici Beočuga iz sveta kulture postide te nagrade. Tako je 2015. godine akademski slikar Veljko Mihajlović vratio nagradu koju je dobio još 1999, jer se na spisku laureata našao i Željko Mitrović, vlasnik televizije Pink.

„S velikom nevericom sam primio vest da je jedan od ovogodišnjih dobitnika „najvišeg godišnjeg priznanja za trajni doprinos kulturi grada Beograda“ najveći promoter nekulture i kiča, takozvani menadžer elektronskih medija“, naveo je tada Mihajlović u pismu upućenom predsedniku i generalnom sekretaru KPZ Beograda i žiriju.

Siniša Kovačević: Vratiću Beočug

Pisac i dramaturg Siniša Kovačević objavio je prekjuče tvit u kome najavljuje da će vratiti nagradu Zlatni beočug, koju je poneo ranijih godina, jer ne želi da stoji pored dobitnika poput Gorana Vesića.

„Dobio i ja pre desetak godina nagradu za trajni doprinos kulturi. Đorđe Marjanović i ja. Puno srce. Zlatni beočug. Sad moram da je vratim. Slaba sam ja karika da stojim uz Vesaru. Pući ću. Malo malo, pa se nečega odričem. Polako braćo napredna, nemam ja još mnogo toga za vraćanje“, naveo je Kovačević na svom Tviter nalogu.

Upitan da prokomentariše to što ugledni dobitnici Beočuga, poput Siniše Kovačevića, odlučuju da vrate nagradu jer ne žele da budu u društvu Gorana Vesića, Živorad Ajdačić je prokomentarisao u istom stilu. Uz sarkastično „velika šteta“, rekao je i da je „ponosan kada takvi vrate nagradu“.

– Siniša Kovačević je dobio nagradu na moj predlog jer on to zaslužuje, kao umetniku mu skidam kapu, al kako se ponaša, ne zaslužuje ni da šeta ulicom. Umetnici se hvale kad im odgovara, kad im ne odgovara ogovaraju, kao i novinari, smatra Ajdačić.

Vesić: Ovo je priznanje Beogradu

Goran Vesić je na svom Fejsbuk profilu objavio govor koji je održao povodom priznanja koje mu je uručeno:

„Zahvalan sam Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda za Povelju za trajni doprinos razvoju kulture Beograda. Ovo je priznanje Beogradu. U vreme kada sam deo tima koji vodi Beograd obnovljena su posle deset godina dva muzeja, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej. Podignuti su spomenici Borislavu Pekiću i Milutinu Milankoviću, a donete su odluke da spomenike dobiju Jovan Jovanović Zmaj, Meša Selimović, Miloš Crnjanski, Vasko Popa, Mihailo Pupin, despot Stefan Lazarević koji nije bio samo vojnik i državnik već i pesnik. Konačno uređujemo čuvenu „Francusku 7″, dom Udruženja književnika Srbije. Obnovili smo Pobednika, spomenik knezu Mihailu i spomenik Zahvalnosti Francuskoj, Malo stepenište Jelisavete Načić, Veliko stepenište, Sahat kulu, Damad Ali Pašino turbe, česmu Mehmed paše Sokolovića, Kosančićev venac, Obilićev venac, Topličin venac, Skadarliju…

Obnovili smo 531 fasadu. Završili projekte za rekonstrukciju Stupice i Muzeja grada Beograda koji počinju naredne godine. Zajedno sa Vladom Srbije počinjemo naredne godine izgradnju gradske galerije na Kosančićevom vencu. Svi tradicionalni beogradski festivali kulture od FEST-a, BITEF-a, Džez festivala, BEMUS-a do Sajma knjiga imaju veće budžete nego pre šest godina. I na kraju, Beograd izdvaja oko tri odsto budžeta za kulturu. Poslednjih šest godina urađeno je više u kulturi grada nego decenijama unazad. Hvala Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda koja je to prepoznala.“