Cvejić odgovorio Zekić: Za vas je uljudna komunikacija izraz podaništva

Pismo prenosimo u celosti:

Poštovana koleginice Zekić,

Pre svega, mnogo Vam hvala na otvorenom pismu, sa zanimanjem sam ga pročitao. Iskren da budem već sam pomalo počeo da gubim entuzijazam u pokušaju da upodobim REM javnom interesu ali mi je Vaša poruka vratila veru u to da moj posao u prethodnih 100 dana nije bio uzaludan.

Još ako je Vaša namera da ovim pismom sebe predstavite kao čuvarku baklje nezavisnosti dosadašnjeg delovanja REM-a, a mene da predstavite kao neku vrstu antipoda Vama, moje zadovoljstvo je i veće.

Nije me iznenadio Vaš borbeni stav u odbrani tradicije i postignuća REM od mojih javno iznetih stavova, jer sam se na sednicama Saveta već dobro upoznao sa Vašim ad hominem pristupom. Istom ratničko-autoritarnom mentalitetu pripada i ’tonalitet’ kojim tumačite moj odgovor Mariniki Tepić: za Vas je uljudna komunikacija izraz podaništva, a dijalog jednog javnog funkcionera sa drugim o važnim javnim pitanjima pritisak na nezavisnost.

U tom naletu ratobornosti ste propustili da primetite da sam gospođi Tepić odgovorio, da prevedem na jezik koji razumete, da se ne slažemo oko toga na koji način se menjaju institucije, kao i da nije ona pozvana da odredi kada ja treba da napustim Savet REM.

Koliko sam do sada mogao da vidim, često ste u svojstvu članice Saveta govorili o radu REM i tumačili postupke Saveta, pa mi je teško da razumem zašto Vam smeta kada ja to činim.

Verujem da ima mnogo toga što ste uradili u REM, a što postepeno izlazi u javnost i prisiljava Vas da neugodne posledice prikrivate novim interpretacijama punim manipulacije i zamene teza. Tako ste, na primer, ostali spokojni kada je vlasnik TV Pink vređao Savet REM praveći svoj performans sa ozoniranjem na sednici na kojoj se odlučivalo o izricanju mere protiv njega, a sad tvrdite da sam ja uvredio isti taj Savet time što sam vodio javni dijalog o radu REM sa poslanicom Tepić.

Osim toga, Vi kažete da bi potpisivanje zajedničke izjave sa televizijama o poštovanju propozicija ravnopravnog predstavljanja političkih stranaka bilo dosta besmisleno i da bi to bilo ‘kao da sudija sa kradljivcem, kojeg je osudio, potpiše izjavu, da više neće da kradu.

Ni sudija, ni kradljivac’. Bili biste u pravu gospođo Zekić, ali samo ako bi, da iskoristim Vašu metaforu, sudija stvarno sudio! Ne samo za pljuvanje po ulici i gaženje trave, nego za prestupe koji ozbiljno ugrožavaju javno dobro na račun privatne ili užegrupne koristi. Izuzetno mali broj upozorenja ili zabrana programa koje je Savet izrekao poslednjih godina potvrđuje ovo o čemu pričam.

Za svaku pojedinačnu stvar koju ste naveli u svom pismu mogu da pokažem kako ste manipulisali i izvrtali činjenice, ali neću više da trošim vreme na to. Ima, međutim, u Vašem navodu jedna ozbiljnija stvar koja me brine. Kako Vi, gospođo Zekić, znate da sam ja glasao protiv usvajanja poslednjeg ’preseka’ o zastupljenosti političkih stranaka? Nisam se izjašnjavao mejlom, nego telefonom jednoj osobi iz sekretarijata.

Nakon sednice ja sam od Sekretarijata dobio zvanično obaveštenje da je ’presek’ usvojen potrebnom većinom glasova, bez navođenja ko je kako glasao. Vi očigledno imate više informacija nego ja i taj ’duboki REM’ (da citiram jednog dobrog poznavaoca problema) je ono što mene brine.

To je već asimetrija moći koja je opasnija od Vašeg stila komunikacije. Najmanje jednako opasna kao i to što mi bezobrazno spočitavate da promene u sferi elektronskih medija dogovaram sa strankama. Nemam nikakvu komunikaciju ni sa jednom strankom u vezi REM (ili bilo kog aspekta mog javnog delanja) i mogu samo da se nadam da Vi i ja nismo i tu u asimetričnoj poziciji.

Šta reći na kraju? Nemam ja ništa protiv što ste se Vi uživeli u ulogu braniteljke REM isto onoliko koliko ja u ulogu reformatora. To je verovatno realna slika odnosa: ja verujem da REM treba i može da radi više na popravljanju medijske scene u Srbiji, Vi verujete da je situacija dobra i upinjete se da odbijete promene.

Mi možda sedimo u istom telu gospođo Zekić, ali mi pripadamo različitim svetovima. REM u vašem svetu i REM u mom svetu su dve institucije sa potpuno drugačijom društvenom ulogom i to je ključni razlog zbog čega se Vi i ja nikada nećemo razumeti. No, Vi i ja smo samo dva člana Saveta. Ishod će ipak zavisiti od toga kako ostalih sedam (ili bar četiri) tumače ovu situaciju.

Da li misle da je stanje u elektronskim medijima dobro? Da li veruju da REM tu može nešto da uradi kao ’četvrti stub demokratije’? Da li misle da je to uopšte bitno ili veruju da se ionako ’sve odlučuje na drugom mestu’? Od odgovora na ta pitanja zavisi da li će REM funkcionisati kao nezavisna institucija koja čuva i razvija medijski prostor kao javno dobro ili kao servis političkih ili poslovnih interesa.