Da li je građanima prećutano tiho prokužavanje koronom?

Dok doktor Janković tvrdi da tiho prokužavanje „nije strategija kojom se služimo“, profesor Radovanović kaže da „izgleda da se krenulo tim putem“.

– Ide se linijom da se mladi polako zaražavaju, što može da ima svoje stručno opravdanje ali nije dobro što nam se to javno ne govori. Pošteno bi bilo prema građanstvu reći punu istinu i istaći da od njih zavisi kako će se štititi, odnosno da ako su u kontaktu sa starijim osobama itekako moraju da vode računa. Na drugoj strani, ako bismo gledali iz stručnog ugla, treba znati da je leti obično količina klica manja, pa je klinička slika blaža, što važi i za ostale bolesti disajnih organa koje se prenose kapljičnim putem. Ipak, rizik postoji, za starije osobe, hronične bolesnike, a prema poslednjim istraživanjima i gojaznost je veliki faktor rizika među sredovečnim ljudima – kaže Radovanović.

Srđa Janković, imunolog, pak ističe da stav struke koja rukovodi suzbijanjem širenja zaraze kovidom 19 nije zaražavanje što većeg broja ljudi već da se „prenošenje virusa s osobe na osobu umanji i uspori, kako bi se što više smanjio rizik po ljudske živote i zdravlje“.

– Osim toga, svedoci smo da čak ni u zemljama gde se strategija jednim delom oslanjala na ubrzavanje procesa dostizanja kolektivnog imuniteta (Švedska) stepen prokuženosti stanovništva u ovom trenutku nije ni izbliza dovoljno veliki da bi pružio bilo kakvu kolektivnu zaštitu – navodi Janković u pisanom odgovoru Danasu.

Razlog zbog koga je Danas postavio ovo pitanje jesu promene u politici testiranja i izolacije osoba zaraženih koronom, odnosno onih kod kojih postoji sumnja na kovid 19. Prema trenutnom protokolu, nekoliko grupa stanovništva može da računa na PCR i serološke testove o trošku države, a među njima se ne nalaze osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženim koronom, kao što je to bio ranije slučaj.

Zoran Radovanović sadašnje kriterijume za testiranje ocenjuje kao „ograničene“, ističući da je „trenutno mnogo teže otkriti zaražene“.

– Da bi neko bio testiran, simptomi treba da budu kao u martu na početku epidemije kada smo imali problem sa manjkom testova. A takve simptome ima samo mali procenat ljudi, kaže Radovanović.

Prema protokolu PCR testovi rade se građanima, odnosno pacijentima u bolnicama kod kojih se pojave simptomi respiratorne infekcije a koji mogu da ukažu na kovid 19, zatim osobama koje se smeštaju u dom za stare, građanima kod kojih je prethodno serološko testiranje ukazalo na postojanje korona virusa, i onima kojima je potrebno uraditi kontrolni test da bi se utvrdilo da li su ozdravili. Ovaj protokol doneo je i novinu u vidu seroloških testova, koji se sada rade određenim grupama stanovništva.

Na pitanje Danasa zašto su se kriterijumi za testiranje suzili, doktor Srđa Janković navodi da se „odluke o sužavanju ili proširivanju indikacija za testiranje donose na osnovu praćenja aktuelne epidemiološke situacije, odnosno aktivnosti virusa u populaciji“. On istovremeno ističe da je epidemiološka situacija u zemlji „pod kontrolom“.

– Postojeća žarišta zaraze i dalje su lokalizovana, nema naznaka ubrzanog prenošenja virusa u opštoj populaciji. U većem delu zemlje aktivnost virusa je niska, a velika većina novootkrivenih zaraženih osoba ne pokazuje nikakve simptome bolesti. Ipak, rizik pogoršanja situacije svakako postoji i stoga je veoma važno da se sve protivepidemijske mere, odnosno preporuke dosledno sprovode – kaže ovaj član Kriznog štaba.

Da rizik postoji slaže se i Zoran Radovanović. On međutim ističe da se taj rizik ne može umanjiti rigoroznim kriterijumima za testiranje, te da postojeća statistika ne prikazuje realno stanje.

Sagovornik Danasa takođe napominje da smo početkom maja, mimo preporuka SZO, ukinuli skoro istovremeno sva ograničenja, a da smo danas evropska zemlja sa najtolerantnijim odnosom prema novom virusu korona.

– Dijagnostika korona virusa je otežana jer su suženi kriterijumi za testiranje. To znači da se otkriva samo jedan deo zaraženih. Postoji namera da se ide ka normalizaciji, međutim realnost neće nestati ako zatvorite oči pred njom. Mi šest nedelja zaredom imamo epidemijsku krivu koja je zaravnjena, dakle ne pada. Tek ćemo videti kakve će posledice imati ove proslave i utakmice što su organizovane po Beogradu. Sve to nam se može lako osvetiti ako ljudi koji su bili na tim događajima počnu da zaražavaju starije članove porodice jer u Srbiji u odnosu na svet u istoj kući često živi nekoliko generacija – smatra Radovanović.

Zašto koristimo serološke testove?

Novi protokol o testiranju na kovid 19, uveo je i serološke testove u dijagnostiku virusa, koji otkrivaju prisustvo IgM antitela. Dnevni list Danas pisao je prošle nedelje o ovim testovima i njihovoj nedovoljnoj pouzdanosti, odnosno činjenici da ako se primene u ranoj fazi bolesti, kada organizam još uvek nije razvio antitela, mogu da daju negativan nalaz, što znači da osoba koja jeste zaražena korona virusom „promakne“ zdravstvenim radnicima.

Prema novom protokolu, serološki testovi se rade određenim grupama stanovništva kao što su zaposleni u vojsci, policiji, gradskom saobraćaju, pacijentima pre određenih dijagnostičkih procedura. Predviđeno je da se ovi testovi rade i studentima, od čega se u međuvremenu odustalo a posle zahteva koji je stigao sa Studentske poliklinike, da se za njihove pacijente obezbede PCR testovi.

Na pitanje Danasa zašto su serološki testovi postali deo protokola ako se zna da nisu najpouzdaniji, doktor Srđa Janković odgovara da se serološko testiranje koristi prevashodno kao skrining test, odnosno kod ljudi kod kojih je mala verovatnoća da su zaraženi koronom.

– Serološko testiranje kao prva metoda, uz potvrdu metodom PCR, koristi se za tzv. skrining, što će reći u onim indikacijama gde je prevalencija infekcije u testiranoj populaciji niska, jer se u takvim uslovima obezbeđuje odgovarajuća negativna prediktivna vrednost (verovatnoća da je negativan nalaz stvarno negativan), budući da negativna prediktivna vrednost zavisi od senzitivnosti testa i prevalencije zaraze. Pozitivna prediktivna dopunjuje se upravo potvrdom rezultata pomoću metode PCR – navodi Janković. On dodaje da testovi koji se kod nas koriste „imaju deklarisanu senzitivnost i specifičnost iznad 90 odsto, što nije daleko od senzitivnosti i specifičnosti PCR“.

– Mogućnost lažno negativnog rezultata postoji pri svakom testiranju, ma kojom metodom, što se uvek i uzima u obzir u epidemiološkim protokolima i preporukama, ističe takođe Janković.

Šta da rade kontakti?

Dnevnom listu Danas javilo se više čitalaca koji su bili u kontaktu sa zaraženim koronom a koji su tražeći od nadležnih službi uputstvo šta da rade, dobili odgovor da se ponašaju kao i do sada, odnosno da se jave samo ako dobiju neke simptome, te da neće biti testirani niti stavljeni u izolaciju.

Srđa Janković pak kaže da se kontakti stavljaju pod epidemiološki nadzor. „Osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima, prema preporuci koja je odranije na snazi, stavljaju se pod epidemiološki nadzor do isteka maksimalnog perioda inkubacije (14 dana). Ovaj nadzor je neophodan u svakom slučaju, sve i da osoba ima negativan rezultat na testu, s obzirom da uvek postoje i lažno negativni rezultati“, kaže Janković.