Da li je verskom obredu mesto u školi: Slučaj direktorke škole u Sečnju pokrenuo polemiku

Da je ova tema žestoko podelila javnost svedoče reakcije koje danima izaziva postupak direktorke OŠ „Aleksa Šantić“ iz Sečnja Olivere Marjanović, koja je odlučila da proslava Svetog Save protekne bez verskog obreda.

I dok joj jedni aplaudiraju jer je odbranila Ustav u kome piše da je crkva odvojena od države, drugi joj zameraju što je takvu odluku donela samoinicijativno i prekinula višegodišnju tradiciju.

Epilog medijske hajke koja je bila uperena protiv direktorke je to što je sečenje slavskog kolača ipak obavljeno u školi.

Bojan Vučković, direktor Trinaeste gimnazije u Beogradu, kaže da lično nema ništa protiv da sveštenik dođe u školu, jer je Sveti Sava školska slava.

– Sveti Sava je bio monah i prvi arhiepiskop, vrlo zaslužan za nezavisnost srpske crkve i države. Ali takođe, verujem da bi trebalo da postoji autonomija škola na koji način će da obeleže ovaj dan. Ne bi nikome trebalo nametati način. Ni u jednom, ni u drugom slučaju – smatra Vučković.

On je istakao i da su u okviru škole posle slavskog obreda imali predstavu posvećenu godišnjici rođenja Nadežde Petrović, što je, kako kaže, „svetovna“ tema.

S druge strane, Dušan Blagojević, profesor srpskog jezika i književnosti, smatra da Sveti Sava u školama treba da se svetkuje u kontekstu prosvetiteljske misije, a ne kao svetac. U školama, kaže, nisu svi verujući, niti svi hrišćani, a ovo je sekularna država, a škola državna institucija.

– Moje mišljenje je da verskim obredima nema mesta u školama i s tim u vezi direktorka iz Sečnja ima punu podršku. Međutim, ono što se otvara kao pitanje mnogo važnije od verskog obreda, jeste koliko je zaista Sveti Sava doprineo prosvetiteljstvu. Imam utisak da deca u školi zamišljaju Savu kako ide srednjovekovnom Srbijom i otvara škole. A do tog doživlja se došlo interpretacijom pojedinih fragmenata iz života Svetog Save, da ne kažem romantizacijom lika i dela Svetog Save u kontekstu „svete loze Nemanjića“ o kojoj se isključivo u našem obrazovnom sistemu govori u superlativu – navodi Blagojević.

Prema njegovim rečima, prosvetiteljska misija Svetoga Save je značajna, ali pre svega za crkvu, i u vezi je sa tadašnjim elitom koja je bila bliska dvoru, ne toliko sa narodom.

– I pismenost kad se širila, nije bila ideja da se opismeni narod, već da se pokrsti. Ovo sa direktorkom iz Sečnja koja je izložena linču je možda odlična prilika da preispitamo neke momente u našem obrazovnom sistemu i da prestanemo da romantizujemo sopstvenu tradiciju iz koje smo Dositeja Obradovića kao istinskog prosvetitelja izgurali. Naravno, crkva će uvek pre odbraniti Svetoga Savu, a ne Dositeja, jer je Obradović okrenuo leđa crkvi i krenuo put nauke. Crkva i vera svakako nisu jedno te isto, ali crkva uporno pokušava kao institucija da to izjednači, jer u suprotnom gubi moć i mogućnost da utiče na mnoge pojave u društvu, pa nažalost i na obrazovanje – smatra Blagojević.

Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je škola sekularna ustanova i da se u njoj proslavlja prosvetiteljska uloga Rastka Nemanjića u razvoju obrazovanja.

– Ne postoji zakon po kom su škole obavezne da taj praznik proslavljaju uz prisustvo sveštenika i hrišćanski obred. U multietničkim i multikonfesionalnim sredinama to može biti problem u zavisnosti od toga kako se postave stvari. Ne znam kako je ta situacija izgledala u Sečnju i da li je bilo nametanja nečega što nije obavezno ili neprimerenog šikaniranja na osnovu ličnih stavova i principa, tako da ne bih želela nikoga niti da osuđujem, niti da podržavam. Svakako se unapred mora znati i dogovoriti na nivou škole kako će se Sveti Sava proslavljati da do ovakvih situacija ne bi dolazilo – ističe Dimitrijević.

Ona kaže da je besmisleno zvati nešto slavom, a nemati obred koji ide uz to, a s druge strane se pita da li je verskom prazniku mesto u školi. Dimitrijević kaže da škole ne smeju biti taoci odluka jedne osobe, bilo da je to direktor ili predsednik opštine.

– Možda bi se o ovome moglo razgovarati i ipak doneti neka pravila kako ne bi dolazilo do ovakvih situacija, naročito kad je u pitanju dan koji slavi učenje, znanje i škole – ističe Ana Dimitrijević.

Nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić smatra da je direktorka škole iz Sečnja pokazala nesvakidašnju hrabrost ukazujući na problem koji, evidentno, niko drugi ne sme ni da pomene.

– Znamo li gde je granica prihvatljivog mešanja crkve u rad držanih ustanova? Kao odgovorno lice u školi ona je donela odluku koja je u najboljem interesu svih njenih đaka. Šteta što njeni sugrađani nisu imali dovoljno razumevanja i hrabrosti da je u tome podrže – poručuje Verbić.