Da li milicija nastavlja gde je policija stala?

Ono oko čega postoje razmirice jeste da li će taj zakon unaprediti komunalni red u zemlji ili se njime pravi stranačka policija u kojoj će na hiljade „zaslužnih“ naći uhlebljenje.

Zakon o komunalnoj policiji, koji će sledeće nedelje postati suvišan, usvojen je 2009. godine i otvorio je lokalnim samoupravama mogućnost uvođenja komunalnih policija. Skupština Grada Beograda ovu mogućnost iskoristila je 2010. godine, dok je gradonačelnik Beograda bio Dragan Đilas.

Na pitanje da li se oseća odgovornim za „otvaranje Pandorine kutije“ imajući u vidu sve incidente u kojima je Komunalna policija naknadno učestvovala, Đilas koji danas predvodi opozicionu Stranku slobode i pravde kaže za Danas da on i Grad Beograd nisu imali „nikakve veze sa donošenjem zakona po kome je komunalna policija uvedena u sve opštine i gradove širom Srbije“. Đilas dodaje da se još 2010. godine, protivio uvođenju Komunalne policije zbog odbijanja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se uspostavi prava gradska, odnosno opštinska policija.

– Komunalna policija je napravljena da se sa „prave policije“ skine odgovornost za komunalni red, jer nisu želeli da se bave bukom, prodajom na ulicama, glasnom muzikom… Da je ministarstvo razmotrilo uvođenje prave gradske policije, odgovornost za sve što se dešava u oblasti bezbednosti u gradu je na gradskoj vlasti. Dok se to ne desi, komunali policajci treba pre svega da pomažu građanima, što sam od njih i tražio, dok sam bio gradonačelnik, kaže Đilas.

Promena naziva nije jedina novina koju predviđa novi zakon. „Komunalci“ će ubuduće imati nešto šira ovlašćenja nego što je to bio slučaj ranije. Konkretno, u asortiman sredstava primene sile dobiće i biber sprej, uvodi se mogućnost obavljanja posla van uniforme, pozivanja građana na informativne razgovore, kao i zaustavljanje i pregled vozila. Međutim, to što su novim zakonom komunalni policajci po ovlašćenjima malo bliži ovim „regularnim“, to ne znači da je pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova početi da ih u skorije vreme smatraju kolegama. Jedan policijski službenik je pod uslovom da ostane neimenovan pristao da nam razjasni animozitet koji policajci osećaju prema komunalnim policajcima.

– Mi njih vidimo kao i pripadnike obezbeđenja. Oni su završili nekakav kurs i sada misle da su policija. Policijska akademija traje četiri godine. Da bi se dobio posao u policiji, najpre se ide na obuku koja traje godinu dana. Potom se šest meseci ide na praksu, a zatim još šest meseci pripravničkog staža. Uzgred, kada se sve to prođe, sa policijskim službenikom je uvek stariji kolega. Potrebno je da prođe najmanje pet, šest godina pre nego što neko postane vođa patrole, kaže nam sagovornik. Upravo ta razlika u obuci, prema njegovim rečima, uzrok je zbog kojeg ima toliko nasilnih incidenata u kojima je uključena komunalna policija.

– Policajac tačno zna gde je granica i koju meru u kojim okolnostima sme da primeni. Starije kolege su umele da govore – postaješ policajac tek posle deset godina rada i barem jedne suspenzije zbog prekoračenja sile, navodi on.

Najvažnija, ipak, novina u Zakonu o miliciji je što ukida ograničenje po kojem je grad mogao da zaposli jednog komunalnog policajca na 5.000 građana. Ovu činjenicu nije ni krio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kada je najavljivao da će, po donošenju zakona, Grad narednih godina zaposliti još hiljadu komunalnih policajaca.

Oni od kojih zavisi usvajanje zakona nemaju dileme da će on i biti usvojen. Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti i poslanik na listi vladajuće koalicije, navodi da će glasati za zakon za koji očekuje da unapred komunalni red u zemlji.

– Komunalnih policajaca naprosto nema dovoljno u ovom trenutku. Sada će moći da se zaposle novi ljudi koji će brže moći da se odazovu prijavama građana na buku, na to što neki kafić radi duže od dozvoljenog vremena ili nešto treće. Verujem da se ovim zakonom stvaraju uslovi da Komunalna policija bude u službi građana, ističe Dragišić. Upitan da li strahuje da bi veći broj komunalnih policajaca mogao da dovede do još većeg broja incidenata, Dragišić odgovara da očekuje upravo suprotan ishod.

– U početku građani nisu bili naviknuti na postojanje Komunalne policije, a i ti policajci nisu imali osećaj za rad sa ljudima. Sada se stvaraju prilike za zapošljavanje bivših policajaca koji su obučeni za rad sa ljudima, a uveren sam da će i svi ostali biti adekvatno obučeni, zaključuje Dragišić.

Najteži incident pre tri godine

Svakako najteži incident između građana i Komunalne policije dogodio se pre tri godine na Vidikovačkoj policiji, 29. juna 2016. Sve je počelo kada su komunalni policajci na, prema svedočenju očevidaca, veoma drzak način upozorili prodavca lubenica da mu je paleta sa lubenicama nekoliko centimetara izvirivala izvan ograđenog prostora. Usledila je prepirka tokom koje je čoveku pozlilo i ubrzo je na licu mesta i preminuo od srčanog udara.

Hapšenje aktivista Ne da(vi)mo Beograd

Komunalna policija privela je 19. marta 2015. troje članova Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, novinarku i slučajnog prolaznika ispred Skupštine Grada zbog toga što su delili letke o problematičnim aspektima projekta Beograd na vodi. Aktivistima su napisane prijave, iako je policija odobrila skup na kojem su uhapšeni.

Hronika incidenata

Rad Komunalne policije u poslednjih devet godina obeležio je niz incidenata koji su ozbiljno narušili kredibilitet ove institucije. Neki incidenti odjeknuli su jače od drugih, a navodimo samo pojedine:

Prva snimljena tuča (Niš, 29. decembar 2011)

Prvi snimljeni nasilni incident u kojem su učestvovali komunalni policajci dogodio se skoro godinu dana od uvođenja ove službe. Na snimku se vidi kako komunalni policajci pokušavaju da legitimišu čoveka koji je prodavao robu na ulici. Kada je odbio to da učini jedan od policajaca ga je odgurnuo. Prodavac je tada izvukao nož i, pre nego što je bio savladan, posekao jednog od policajaca po šaci.

Pesnicama na švercera (Beograd, 19. septembar 2012)

Javnost je bila zgrožena snimkom iz gradskog prevoza u kojem su dvojica komunalnih policajaca pokušali da izbace čoveka bez karte iz autobusa. Kako je čovek odbijao da izađe, jedan od policajaca ga je pesnicama udarao u stomak i ruke. Snimak prestaje u trenutku dok komunalni policajci drže čoveka na sedištu i dalje pokušavajući da ga izbace.

Zabrana snimanja kafića (Beograd, 25. septembar 2015)

Ekipa portala Istinomer dobila je prekršajne prijave zbog toga što su snimali ispred kafića Savanova, lokala koji se nalazi u naselju u izgradnji – Beograd na vodi. Prema navodima iz prijave, oni su „ulaskom na gradilište ometali službeno lice u obavljanju posla“. Kako su istakli novinari Istinomera, prijavama je prethodilo upozorenje od jednog od zaposlenih iz kafića da prestanu da snimaju.

Čuvanje gradonačelnika od pitanja (Beograd, 21. oktobar 2015)

Nikola Ristić, načelnik Komunalne policije i njegov zamenik fizički su sprečili novinare portala KRIK da postave pitanje tadašnjem gradonačelniku Beograda Siniši Malom. Čelnici Komunalne policije su preprečili put novinarima onemogućivši im da postave pitanje, oduzeli foto-aparate i telefone i izbrisali snimke koje su napravili.

Savamala (Beograd, 24. april 2016)

Dok su bageri rušili privatne objekte u Hercegovačkoj ulici u beogradskom naselju Savamala, a maskirani kriminalci vezivali slučajne prolaznike, Komunalna policija i „regularna“ policija prebacivale su nadležnost jedna na drugu. Epilog, građani koji su bili zlostavljani su ostavljeni na cedilu, kako od policije, tako i od Komunalne policije.