Prema jednoj američkoj studiji, mRNA vakcine pružaju dugotrajnu zaštitu od koronavirusa. Revakcinacija bi tako najpre bila nepotrebna, ukoliko mutacije suštinski ne promene virus.
U poplavi brojnih zastrašujućih informacija, to je pozitivna vest: američki stručnjaci došli su do indicija da mRNA vakcine u ljudskom organizmu pokreću trajnu imunološku reakciju, piše Dojče vele.
Prema rezultatima jedne studije objavljene u časopisu ,,Priroda“ (Nature), mRNA vakcine poput Bajontek/Fajzer i Moderne mogle bi da pružaju višegodišnju zaštititu od SARS CoV-2. Revakcinacija, prema rezultatima studije, najpre nije neophodna. Preduslov za to bi, istaknuto je, bio da se struktura korona virusa, usled mutacija, ne menja suštinski.
U okviru studije ispitivano je samo dugoročno delovanje mRNA vakcina, ali ne i drugih odobrenih vakcina.
Dugoročno delovanje B-ćelija
Istraživački tim, koji je predvodio Ali Elebedi sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, ispitivao je takozvani ,,klicni centar“ koji nakon infekcije ili vakcinisanja nastaje u limfnim čvorovima.
Pri tome su odlučujući takozvani B-limfociti ili B-ćelije. Oni spadaju u bela krvna zrnca (leukocite) i samo oni mogu stvoriti plazma-ćelije koje luče antitela. B-limfociti i T-limfociti zajedno čine takozvani ,,adaptivni imunološki sistem“. On može da se prilagodi novim ili promenjenim patogenima.
Ako se B-ćelije aktiviraju putem ovih telu stranih antigena, mogu se razviti u plazme ili memorijske ćelije koje proizvode antitela. I što duže ti B-limfociti ostanu u telu, to se imuni sistem može uspešnije boriti s različitim varijantama virusa.
Klicni centar aktivan neuobičajeno dugo
,,Naše studije pokazuju da vakcinacija ljudi zasnovana na SARS-CoV-2 mRNA indukuje trajni odgovor GC-B ćelija koji omogućava stvaranje robusnog humoralnog imuniteta,“ ističe se u rezimeu studije. Deo imunološkog odgovora gde posreduju nećelijske komponente telesnih tečnosti naziva se „humoralni imunološki odgovor“.
Studija je pokazala koliko se imuni odgovor pokazao ,,snažnim“: Obično su klicni centri posebno aktivni 14 dana nakon infekcije ili vakcinacije, ali tada aktivnost brzo opada. Kod svih 14 učesnika studije koji su cepljeni mRNA vakcinom, klicni centar je i dalje bio vrlo aktivan čak 15 sedmica nakon prve doze cepiva i broj memorijskih ćelija jedva da se smanjio.
Trajne imune ćelije protiv korone?
Već u februaru su naučnici u okviru jedne studije dokazali da oni koji su se oporavili od infekcije korona virusom u koštanoj srži još osam meseci nakon infekcije poseduju imune ćelije protiv SARS-CoV-2.
Ova, kao i druge studije, došle su do sličnog zaključka da se kod onih koji su se oporavili od infekcije korona virusom i do godinu dana u organizmu mogu zadržati memorijski B-limfociti.
A ukoliko su oni koji su se oporavili takođe vakcinisani, eventualno se mogu čak stvoriti trajne imune ćelije protiv SARS-CoV-2.
Sličan dugotrajni efekat mogao bi nastupiti i kod osoba koje su vakcinisane mRNA vakcinom, ističu naučnici iz tima koji predvodi imunolog Ali Elebedi sa Univerziteta Vašington u Sent Louisu.
Ako se SARS-CoV-2 usled mutacije s vremenom u svojoj strukturi ne promeni iz temelja, samo bi osobe sa slabim imunološkim sistemom, poput starijih osoba ili pacijenata čiji imunološki sistem je oslabljen zbog uzimanja lekova, imunitet morali redovno da pojačavaju revakcinacijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.