Dan sa poslanikom Ljubišom Stojmirovićem

Sve bitno što se dešava, dešava se u parlamentu, smatra narodni poslanik Srpske napredne stranke Ljubiša Stojmirović koji je njen član od osnivanja, a do tada je, od 1991, bio u Srpskoj radikalnoj stranci.

Profesor je Univerziteta  – na Beogradskoj poslovnoj školi predavao je predmete Menadžment i Menadžment usluga, a sada je u penziji. Rođen je u Beogradu, ali je iz Crne Trave, gde, kako kaže, boravi češće nego u Beogradu.

Razgovor sa Stojmirovićem za rubirku Dan sa poslanikom obavili smo u zgradi Skupštine Srbije, u kabinetu koji deli sa poslanicom Dubravkom Filipovski. Prethodno su, kaže, tu sedele i Marija Obradović i Aleksandra Đurović, a nekad i Maja Gojković. „U ovom kabinetu sede žene koje će da napreduju“, dodaje Stojmirović kroz šalu.

Ovaj poslanik u državnom parlamentu sedeo je u prethodna tri saziva, kao i u onom od 1997. do 2000. godine.

Draž skupštinskih sednica za njega je upravo rivalitet između pozicije i opozicije, a sada, kada veliki deo opozicije u njima ne učestvuje, i građani ostaju uskraćeni za zadovoljstvo koje im pričinjava njihovo praćenje.

„Normalno, svakom od nas bi trebalo da odgovara taj dijalog kog sad, kada oni nisu u Skupštini, nema“, smatra ovaj poslanik.

Ipak, neka granica u postupanju poslanika vladajuće većine koju opozicioni poslanici ne bi trebalo da tolerišu svakako postoji, a da li je ona u ovom slučaju bila pređena? Stojmirović smatra da se nisu dobro poveli ni oni, ni opozicija.

„Mi smo pristupili jednom neprimerenom postupku davanja velikog broja amandmana i na taj način je i došlo do sukoba između opozicije i nas. Mislim da je to i tada moglo da se postigne kroz neki razgovor, mada najverovatnije da to nismo inicirali ni oni ni mi“, kaže on.

Država nema razumevanja za probleme na lokalu

Građanima svog kraja, ističe, pokušava da pomogne na sve načine, mada u tome ne nailazi često na razumevanje države.

Kao primer navodi problem u zdravstvu – Crna Trava ima jednog jedinog lekara. Opština je razuđena na 17 sela i lekari nemaju mogućnost da stignu do svakog potencijalnog pacijenta, a tamošnji stanovnici su većinom stariji građani.

„Ja sam na to ukazivao nekoliko puta u Skupštini, ukazivao sam i na problem vatrogasne jedinice, evo već dve godine od Ministarstva čekam odgovor da se odobri formiranje vatrogasne jedinice u Crnoj Travi. Vatrogasci iz Leskovca dok dođu izgoreše tri sale“. To su, tvrdi, vitalni problemi, neke uspevaju da reše, neke ne.

Moć narodnog poslanika, kaže Stojmirović, nije velika u praksi ali teoretski jeste. Poslanici, iako su iznad ministara, iako ih oni biraju, sada su u izuzetno lošem položaju.

„U praksi se to izvitoperilo i sad ispada da smo mi najobičnije krpe. Zašto je to tako, zašto smo to dozvolili, krivica je i naša poslanička, ali je krivica i sistema“, smatra ovaj poslanik.

Ima prostora za bolju organizaciju

Prostora za bolji rad ove institucije svakako ima, a, prema njegovom mišljenju, moglo bi se krenuti od procedure prijema građana u Skupštinu, što je kod nas, kaže, još uvek malo „zategnuto“.

Takođe, pred svaku sednicu parlamenta trebalo bi održavati kolegijume gde bi dolazili predstavnici svih poslaničkih grupa i dogovarali se o radu, tako da nema, kao nekad, usvajanja dnevnog reda po 10 sati ili nepotrenih diskusija do kasno u noć.

„Da su se blagovremeno dogovarale poslaničke grupe, to je moglo da se prevaziđe i onda ne bi ni došlo do ovog bojkota“, smatra Stojmirović.

Za sebe kaže da je jedan od poslanika koji stalno prima građane – jedna gospođa je bila neposredno pre našeg intervjua, a jednog gospodina očekuje po našem odlasku. To mu je, kaže, obaveza.

„Narodni poslanici su predstavnici svih građana i dužni su da im pomažu bez obzira na to ko kojoj stranci pripada, ali važi i obrnuto – ni nas građani ne treba da razlikuju po tome iz koje smo stranke. Mi smo poslanici građana Srbije, a to što pripadamo pojedinim strankama nema veze“, kaže Stojmirović.

Građana koji na osnovu članstva u određenoj stranci od „svojih“ poslanika očekuju direktne usluge, naravno, ima.

„Svako ulaže sebe u neki posao i nema uspešnog posla ako svi u lancu nisu zadovoljni. Tako je isto i u politici. Mnogi iz naših redova su mnogo više očekivali i sada su nezadovoljni jer to nisu dobili“, kaže i dodaje: „Otkako je sveta i veka ljudi su se trudili da ostvare svoje lične ciljeve, a oni koji su malo bezobrazniji, uporniji, dosadniji, uglavnom završe svoje poslove“.

Stojmirović godinama pomaže bibliotekama na jugu zemlje. Skuplja knjige od kolega, fakulteta i drugih ustanova i dosad ih je, kaže, u biblioteku u Crnoj Travi odneo nekoliko hiljada. „Kad čovek hoće, uvek ima mogućnost da se pomogne“.

Nije teško ni pomoći građanima iz krajeva Srbije koje ne poznajete toliko dobro, samo se morate dobro informisati, smatra on.

Kada boravi u Beogradu, Stojmirović u Skupštinu dolazi svak dan, uglavnom oko 8 ujutru pa ostane do podne, što mu je, kaže, navika otkad je radio na fakultetu.

Nakon našeg intervjua čekao ga je sastanak sa predsednikom Crne Trave,  susret sa profesorom Tihomirom Radovanovićem, a popodne je imao i dogovoren sastanak van Skupštine. Utorkom i petkom odlazi na terapije zbog problema sa kičmom koje je, prevrnuvši se u kolima, zadobio tokom izborne kampanje 1997. godine.

Skupština je za njega sinonim Beograda i Srbije, zgrada koja nas svuda prezentuje.

„Iako imate u svetu parlamenata koji su mnogo bolji, lepši i veći, ovo je nešto čime se mi ponosimo“, poručuje poslanik Stojmirović.

https://www.instagram.com/p/B1jbKKynEUv/