Đilas: Produžetak ugovora sa firmom Apex štetna odluka po Beograd

A ako se pogleda i spisak ponuda pristiglih na konkurs, o kojima će gradska komisija odlučivati u narednim nedeljama, vrlo je moguće da će posao i ubuduće obavljati ista firma.

Ugovor Grada sa Apexom istekao je u septembru prošle godine i do sada je trebalo da bude izabran novi partner. Zbog korone, tender je najpre odložen, ali je ipak raspisan u januaru, a rok za dostavljanje ponuda istekao je prošle nedelje.

Mnoge organizacije civilnog društva međutim, pitaju se zašto se za naplatu karata traži novi partner, kada je stari „ostvario svrhu“, a oprema, tehnologija i način rada na njoj, sa istekom ugovora prešli su u ruke Grada Beograda.

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) pitao je gradsku vlast zašto se ulazi u novi ugovor sa koncesionarom u vezi sa BusPlusom, kada je prethodnim ugovorom Grad dobio sve što je mogao od privatnog partnera.

„Naime, ugovorom iz 2010. godine, Beograd je istekom ugovornog roka od deset godina dobio u vlasništvo svu opremu, pravo korišćenja softvera i znanje kako novim sistemom vršiti naplatu karata. Sada se privodi kraju postupak novog ugovora, sa najverovatnije istim partnerom i pod gotovo istim uslovima, iako se nikakva nova vrednost ne dobija, niti ima realne potrebe za novom koncesijom“, naveli su iz CLS.

Oni su dodali da je po prethodnom ugovoru Apex za procenat od 8.53 odsto od naplate karata imao obavezu ugradnje kompletne tehnologije, kupovine validatora za vozila, instaliranja softvera i prenosa znanja, a sada ponuđač dobija skoro isti procenat (7.92) „bez ijednog jedinog dinara ulaganja“.

„CLS pita gradske vlasti šta je svrha novog ugovora i zašto će Beograd davati privatnom koncesionaru preko 50 miliona dinara mesečno od naplate karata, umesto da te pare od sada ostanu u GSP-u i budu uložene u kvalitetne autobuse i bolji standard vozača“, navode iz Centra.

Sličnog je mišljenja i Dragan Đilas, za vreme čijeg gradonačelnikovanja Beogradom je prvi ugovor za javno-privatno partnerstvo u toj oblasti i potpisan.

– Ugovorom od pre 10 godina je predviđeno da strani partner uloži najmanje 12 miliona evra u hardver i softver, kao i da sve to postaje vlasništvo Beograda posle 10 godina. Jasno je da je ideja bila da posle tog perioda Grad preuzme na sebe ceo posao jer je prestala potreba za stranim partnerom. Gradska vlast ne da ne želi da preuzme sve na sebe, već hoće da narednih 13 godina plaća stranom partneru skoro isti procenat iako nema nikakvog ulaganja. Više je nego jasno da je ta odluka besmislena i štetna po Beograd, jasan je Đilas u komentaru za Danas.

Inicijativa Ne davimo Beograd ima primedbe i na regularnost samog konkursa, čiji su ga članovi ocenili kao „očiglednu farsu“.

– Ni vlast ni učesnici se nisu potrudili čak ni da sakriju da je jedina namera javnog poziva da se istoj firmi ponovo dodeli ovaj profitabilni ugovor. Naime, na tender su stigle samo dve ponude. Zajednička ponuda BUS LOGIC DOO iz Požarevca i Penta DOO iz Pule koja ni izbliza ne ispunjava uslove tendera, bez bankarskih garancija i bez uslova da su održavali sistem sa više od 1.000 vozila i ona Kentkart Southeast Europe, inače vlasnika istog Apex Solutionsa koji je do sada obavljao posao, navode iz Inicijative.

Oni dodaju da je i suštinsko pitanje da li i kakvu bi koncesiju Grad trebalo da napravi kada je naplata karata u pitanju.

– Bus plus nije ispunio svoju svrhu prilikom trajanja prethodnog ugovora, a promena imena u Beogradska kartica samo je način da se podmetne isti sistem pod drugim imenom. Dve verovatno najbitnije stavke koje je sistem trebalo da omogući su optimizacija javnog prevoza kroz brojanje putnika i sama naplata su podbacile, objašnjavaju iz Inicijative u pitaju zašto Grad Beograd ne preuzme postojeći softver i ne nastavi naplatu karata samostalno, pod nazivom Beogradska kartica i bez posrednika.

Navedeni ciljevi u novom konkursu slični su onima od pre 10 godina, pa se da zaključiti da se nismo makli „s mrtve tačke“. Naime jedan od očekivanih efekata bio je „smanjenje troškova funkcionisanja sistema prevoza“. Međutim, troškovi nisu smanjeni, nego su ozbiljno povećani.

Vesić: Štitićemo interese grada

Kako je zamenik gradonačelnika Goran Vesić naveo krajem prošle godine, novim ugovorom predviđen je manji procenat naknade za privatnog operatora od maksimalnih 7,92 odsto umesto 8,53 odsto. „Tražićemo partnera po novom principu, štiteći interese Grada“, rekao je Vesić.