Dobili desetine miliona uprkos tri hiljade prekršaja

Analiza novinarke Udruženja novinara Srbije (UNS) pokazuje da su Alo, Informer, Srpski telegraf, Kurir i Srbija danas u prvoj polovini prošle godine dobili ukupno 27,5 miliona dinara i pored toga što su prva četiri pomenuta medija od avgusta do kraja 2018. „zabeležila“ oko tri hiljade prekršaja Kodeksa novinara.

Tako deo pravilnika o sufinansiranju medijskih projekata koji propisuje da se prilikom raspodele novca mora voditi računa da li su mediji kršili zakon i novinarski kodeks ostaje mrtvo slovo na papiru. Prema rečima Željka Bodrožića, predsednika NUNS-a, ovakva praksa je moguća jer u komisijama koje odlučuju o dodeli sredstava sede ljudi koji samo „glume stručnjake“.

– Ne možemo sve lokalne samouprave staviti u isti koš, međutim činjenica je da u velikom broju slučajeva komisije čine ljudi koji sprovode direktne naloge SNS. I onda tabloidi iz Beograda na konkursima po Srbiji uzimaju po 300, 400 hiljada dinara, što kad se sve sabere uopšte nije mala cifra. Mi godinama unazad upozoravamo na to. Radi se o čistom kriminalu i tu već sad ima posla i za tužilaštvo, kaže Bodrožić.

Tokom prošle godine Informer je sa svojim izdavačem firmom „Insajder tim“ i ćerkom firmom „Info it media“ dobio više od 80.000 evra na konkursima lokalnih samouprava. Samo u Beogradu dve firme Dragana J. Vučićevića, vlasnika tabloida Informer, mogle su da računaju na ukupno šet miliona. Na beogradskom konkursu dobro je prošao i Alo kome je dodeljeno 5,5 miliona dinara dok je izdavač Kurira, Adria media Grupa, dobila nešto više od tri miliona dinara od nekoliko lokalnih samouprava. Na kraju, firma Emit 24 d.o.o. iz Beograda na konkursima u 12 lokalnih samouprava dobila je 4,3 miliona dinara, a u većini podržanih projekata navedeno je da će biti realizovani na portalu Srpskog telegrafa republika.rs.

Za novinarku Danicu Vučenić vest da tabloidi dobro prolaze na konkursima je stara, jer kako ističe, ničeg novog nema u tome da je predominantan kriterijum u raspodeli novca politički.

– Mimo svih pravila i odluka, novcem predodređenim za medijske projekte, koji bi trebalo da se bave temama u javnom interesu, sredstva se dele prema političkim kriterijumima podobnosti i podrške režimu., kaže Vučenić.

Pored tabloida i drugi mediji koji se nekritički odnose prema vlasti imali su koristi od konkursa za sufinansiranje. Izveštaj NUNS-a tako beleži da je Grad Beograd, od raspodeljenih 81 miliona dinara najmanje 85 odsto novca dodelio prorežimskim medijima i javnosti nepoznatim firmama. Najviše novca, bezmalo 200.000 evra, slilo se na račune televizije Studio B i tabloida Alo, koji su u vlasništvu Saše Blagojevića, koji je, prema pisanju medija, školski drug bivšeg gradonačelnika Beograda i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog. Pored direktnog finansiranja Studio B mogao je i da računa i na novac koji dobijaju osobe povezane sa ovom medijskom kućom. Tako je firma Folim, iza koje stoji Marija Leković, tehnička direktorka Studija B, pripalo 5,5 miliona.

– Dok Ministarstvo kulture koliko-toliko vodi računa kome dodeljuje novac, na lokalu je drugačije. Pare se bezočno prelivaju u podobne medije. Letimičnim pogledom se može uočiti da novac odlazi medijima koji su propagandne mašine SNS-a. Stvara se jedno javno-privatno partnerstvo gde se novcem građana Srbije plaćaju usluge vladajućoj stranici. Mi smo predložili pri donošenju medijske strategije da se na lokalu postave građanski nadzornici koji bi kontrolisali rad komisija i obaveštavali javnost o zloupotrebama, objašnjava Bodrožić. Sagovornik Danasa dodaje da su već početkom godine neke lokalne samouprave raspisale konkurse za sufinansiranje medija pa se čini da se „žuri da se podeli novac pre predizborne kampanje“.

Iako se godinama unazad ukazuje na političku zloupotrebu sredstava predviđenih za finansiranje projekata od javnog interesa nema nade da će se situacija promeniti, smatra Danica Vučenić.

– Uprkos negativnim izveštajima i domaćih i međunarodnih relevantnih organizacija, uključujući i izveštaje EK situacija se čini nepopravljivom. Vlast sprovodi bukvalno mobing nad medijima koje ne može da kontroliše, i medijsko sufinansiranje je sastavni deo tog mobinga. Ozbiljno zastrašuje i to što vlast više ne pokušava ni da sakrije, zabašuri ili uvije u neku formalnu oblandu, dodelu sredstava medijima na bilo kom nivou i što je apsolutno baš briga za pravila i za izveštaje kako domaće tako i međunarodne, koji ukazuju na kršenje pravila. Obespokojavajuće je i to što se ponašaju po principu „može mi se“, a još je beznadežnije to što profesionalni mediji i medijska zajednica, svi zajedno izmrcvareni, nemaju načina, ni moći da to promene, zaključuje Vučenić.