Doktori bez iskustva na „prvoj liniji fronta“

Klinički centar Srbije i Klinički centar Niš raspisali su konkurs za prijem stotine medicinskih radnika u novim bolnicama a rezultati tih oglasa pokazuje da je na taj način zaposlen ne samo manji broj medicinara od onoga koji je tražen, već da se među onima koji su dobili posao nalazi tek po koji specijalista.

Istovremeno, nasumičnom proverom doktora koji su na ovim konkursima dobili posao vidi se da neki od njih nemaju licencu po podacima Lekarske komore Srbije, koji su ažurirani u avgustu ove godine, a objavljeni na sajtu LKS.

Pri tome, iz Kliničkog centra Srbije i KC Niš nisu precizno odgovorili na pitanja Danasa da li svi angažovani doktori imaju licence.

KCS je raspisao konkurs za prijem 252 lekara za rad u kovid bolnici u Batajnici, a zaposleno je 207, od kojih je tek desetak specijalista.

Podaci objavljeni na sajtu KCS-a pokazuju da je. na primer, traženo 80 doktora medicine ili anesteziologa dok je zaposlen jedan anesteziolog, a ostali su doktori medicine bez specijalizacije.

Među onima koji su zaposleni ima i doktora koji se ne nalaze na spisku lekara sa licencom Lekarske komore Srbije.

Iz Kliničkog centra juče nisu odgovarali na pitanja Danasa da li zaposleni lekari imaju licence, te koliko lekara specijalista a koliko doktora medicine radi u kovid bolnici u Batajnici.

Takođe nam nije odgovoreno ni na pitanje koliko je među zaposlenim lekarima onih koji su fakultet završili ove ili prošle godine.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić, koji je anesteziolog u kraljevačkoj bolnici, kaže da postoji mnogo nejasnoća oko toga ko radi u kovid bolnici u Batajnici.

– Ja sam ranije postavio pitanje da li su ti lekari koji su primljeni na konkursu zamenili specijaliste iz KCS-a koji su otišli u Batajnicu ili su oni došli kao dodatno zaposleni. Među onima koji su dobili posao po konkursu vidi se da skoro nema specijalista, zaposlen je na primer samo jedan anesteziolog. Ništa nije transparentno u ovome što se dešava u borbi protiv epidemije, kaže Panić.

Pored kovid bolnice u Batajnici, i za bolnicu u Kruševcu bilo je potrebno obezbediti nedostajući kadar.

Na sajtu Kliničkog centra Niš do sada su saopštavani različiti podaci o broju novozaposlenih, tako da je u objavljenim konkursima navedeno da će biti zaposleno 126 lekara, osam farmaceuta i 458 medicinskih sestara i tehničara, a u saopštenju na dan otvaranja bolnice da će u njoj raditi „više od 700 lekara i medicinskih sestara i tehničara“, kao i „gotovo 200 nemedicinskih radnika“.

Istovremeno, od 20 lekara sa spiska zaposlenih u bolnici u Kruševcu koje je objavio KC Niš, a koje je naš list „nasumično“ izabrao, njih četvoro – dakle petina, nema licencu, po podacima LKS.

Prema podacima sa sajta Lekarske komore Srbije, od tih 20 lekara nikakvu specijalizaciju nema njih 14, a ima je samo dvoje, od kojih jedan iz oblasti koja je u direktnoj vezi sa lečenjem kovid pacijenta – anesteziologije.

V.d. direktora KC Niš Zoran Perišić juče nije precizno odgovorio da li lekari koji su zaposleni u novoj bolnici u Kruševcu imaju licence, a pritom je saopštio da tek deo njih ima specijalizacije, te da među njima ima i onih bez iskustva pre nego što su započeli rad u ovoj kovid bolnici.

– Uslov konkursa je bio izvršen upis u lekarsku komoru. Nakon zasnivanja radnog odnosa lekari su obavezni da kontaktiraju komoru i pokrenu postupak izdavanja licence, što važi za sve one koji pre toga nisu bili u radnom odnosu, kazao je načelno Perišić pred zaključenje ovog izdanja, nakon što je prethodno rekao da „očekuje vrlo uskoro odgovor Lekarske komore Srbije o tome da li zaposleni lekari poseduju licence“, koji je zatražio nakon pitanja Danasa.

On je takođe kazao da deo primljenih lekara ima specijalizacije iz interne medicine, radiologije, anesteziologije, infektivnih bolesti, i tako dalje.

– Deo lekara je započeo specijalizacije, a ostali su sa završenim Medicinskim fakultetom. Očigledno je po starosti da među primljenim lekarima ima onih koji su nedavno završili fakultet, naveo je Perišić u odgovoru, dodajući da će sve lekare u bolnici u Kruševu „obučavati tim koji je već devet meseci na prvoj liniji borbe protiv korone“, te da će mlađi lekari dolaziti u u kontakt sa pacijentom tek nakon obuke, pod nadzorom starijeg lekara.

– Nije mesto svim lekarima odmah pored pacijenta i tu će za početak biti lekari sa specijalizacijama. Treba voditi mnogo dokumentacije, treba osposobiti zdravstveni informativni sistem „Heliant“ i treba učiti rad sa opremom koja je na raspolaganju. Tek onda mogu doći mlađi lekari u kontakt sa pacijentom, pod nadzorom starijeg lekara. A tako i zakon propisuje, rekao je on.

Komentarišući zapošljavanje u novim kovid bolnicama Saša Živić, lekar u niškom KC, profesor na niškom Medicinskom fakultetu i član Saveta Ujedinjenih protiv kovida, kaže da sve izgleda kao da se „zloupotrebljava glad tih mladih ljudi za poslom.“

– Kada sam decembra prošle godine govorio o zabrinjavajućem nedostatku mladih lekara, vlast se „sprdala“ sa mnom. Sada mladi lekari, bez iskustva i obuke, moraju da založe svoj život za posao „kosmonauta“ u „svemirskom brodu“, kako predstavnici vlasti nazivaju ovakve bolnice. Da li bi oni svoje dete poslali u takav „svemirski brod“? Naravno da ne. I dalje bi bili na zemlji i koristili usluge „zemaljske kontrole“. rekao je Živić.

„Spomenik budućnosti“

Na otvaranju kovid bolnice u Kruševcu 20. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da je ona „spomenik budućnosti“, da je „ponosan što je sve urađeno u istorijski rekordnom roku“ i da će na taj način „mnogo života biti spaseno“. Tada je rečeno da bolnica raspolaže sa 150 respiratora i pacijent monitora, multislajsnim CT skenerom, rentgen, EKG i aparatima za dijalizu, te angio i operacionim salama.

U Kragujevcu medicinara sve manje

U kovid ambulantama u Kragujevcu svakodnevno se pregleda više od 1.200 pacijenta, a kako kažu zaposleni u kovid ambulanti pri Zavodu za medicine rada, situacija je takva da je pacijenta sve više, a medicinara sve manje. U Domu zdravlja koji ima tri kovid ambulante – i čije osoblje je angažovano i u privremenoj kovid bolnici na Gradskom sajmištu „Šumadija sajam“, navode da je situacija više nego teška i najveći problem predstavlja nedostatak lekara, tehničara i sestara, koji se razboljevaju u sve većem broju. Istovremeno, u kovid ambulanti Zavoda za medicinu rada, stanje ocenjuju kao „katastrofalno“. „Veliki problem našeg zavoda jeste to što nije umrežen u zdravstveni sistem Srbije, i otuda ne može da zapošljava zdravstvene radnike. Istovremeno, sve veći broj zaposlenih oboleva od kovida 19“, kaže za Danas Nikola Erić, tehničar na rendgenu u kovid ambulanti Zavoda za medicinu rada, koji je i predsednik sindikata Sloga u toj zdravstvenoj ustanovi. Ranije ove godine KC u Kragujevcu za stalno je zaposlio 245 medicinara, od kojih 117 lekara i 128 medicinskih sestara i tehničara, koji su ranije volontirali u kovid klinikama. Z. R.

U Vojvodini traže sestre i tehničare

Zdravstvene ustanove u Vojvodini svakodnevno oglašavaju potrebe za prijem u radni zdravstvenih radnika, a sudeći po konkursima najviše se traže medicinske sestre i tehničari. Tako je u Opštoj bolnici u Subotici traženo dvoje lekara na određeno vreme u zbog povećanog obima posla, kao i 12 medicinskih sestara, dok je Dom zdravlja u istom gradu raspisao konkurs konkursa tražeći za prijem za stalno ili na određeno vreme sedam lekara, sedam medicinskih sestara, šest spremačica i drugih radnika. Nove zdravstvene radnike tražili su i bolnica „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru (jedan lekar i 22 medicinske sestre-tehničara), kao i Institut za javno zdravlje odnosno Institut za onkologiju. Sedinom februara ove godine Klinički centar Vojvodine primio je u stalni radni odnos 155 medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, 23 „najbolje diplomirana doktora medicine“ na neodređeno vreme i devet doktora medicine na određeno. Oglasa ovom prilikom nije bilo, već su za prijem u radni odnos važili neki posebni kriterijumi. R. B.