Dr Jovana Milić: Vakcina će verovatno štititi dve i više godina

Od čega trajanje imuniteta zavisi i kada bi osobe koje su bile zaražene trebalo da prime vakcinu? Da li je moguće zaraziti se dva ili više puta novim korona virusom i da li osobe koje su primile vakcinu mogu da budu prenosioci virusa? Na većinu ovih pitanja nauka još uvek nema konačan odgovor jer je virus SARS-CoV-2 tek malo više od godinu dana sa nama. Međutim, na osnovu mnogobrojnih istraživanja naučnici polako počinju da slažu mozaik.

Jedno od takvih istraživanje, pod nazivom „SARS-CoV-2 imunitet i evaluacija reinfekcije“ (Immunity and Reinfection Evaluation) dolazi iz Engleske, odnosno sa Instituta za javno zdravlje Engleske. Studija je pratila preko 20.000 zdravstvenih radnika redovno proveravajući da li imaju antitela i da li su pozitivni PCR testom, pokazavši da zaštita traje najmanje pet meseci nakon zaražavanja. Ovaj period može biti i duže s obzirom da se praćenje ispitanika nastavlja. Istraživanje takođe navodi da preležana infekcija pruža 83 odsto zaštite od ponovnog zaražavanja, ali i upozorava da iako preležana infekcija može do izvesne mere da zaštiti osobu od ponovnog obolevanja, rani dokazi iz naredne etape studije ukazuju na to da osobe koje su preležale virus mogu biti prenosioci virusa te da je potrebno držati se mera zaštite.

Dr Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji, u razgovoru za Danas kaže da su druga istraživanja pokazala da se antitela zadržavaju i duže, odnosno da osobe koje su se zarazile tokom prvog talasa, pre devet meseci, i dalje imaju antitela.

– Ono što je potrebno da se utvrdi jeste da li su ta antitela zaštitna. Takođe potrebne su nam studije sa dužim praćenjem da bismo imali odgovor na pitanje koliko se zapravo antitela zadržavaju. Iskustvo sa SARS-om 1 je pokazalo da se antitela prosečno zadržavaju nešto manje od dve godine, a posle toga opadaju. Pri tome, za imunitet protiv bilo koje infekcije nisu presudna samo antitela, već i T-limfociti i memorijski B-linfociti, koji u susretu sa virusom mogu brzo da stvore antitela, ali se ne mere rutinskim analizima u laboratorijama, navodi Milić.

U pomenutom istraživanju autori su među 6.614 ispitanika koji su imali antitela pronašli 44 za koje se navodi da je moguće da su se dva puta zarazili, s tim da je među njima za samo dvoje ponovno zaražavanje označeno kao da se verovatno desilo. Jovana Milić napominje da su ponovna zaražavanja moguća, ali i retka. Ona takođe smatra da i osobe koje su bile inficirane treba da prime vakcinu jer je to način da se još bolje zaštite, a pri tome sama vakcina im ni na koji način neće štetiti.

– Kada govorimo o ponovnom zaražavanju, treba jasno utvrditi da li je osoba bila stvarno zaražena prvog odnosno drugog puta i na koji način je to utvrđeno. PCR test može biti pozitivan, a da osoba ne bude stvarno zaražena u tom trenutku pošto PCR hvata ostatke virusa, a ne živ virus, ističe sagovornica Danasa. Ona objašnjava da osobe koje su bile inficirane mogu da prime vakcinu odmah nakon izlaska iz izolacije, ako su imale blagu kliničku sliku.

– Obično se čeka do dve nedelje nakon preležane bolesti da se primeni vakcina. Jedino u slučaju kada je osoba lečena krvnom plazmom rekovalescenata, potrebno je sačekati tri meseca ali je veoma mali broj ljudi lečen na ovaj način,  kaže sagovornica Danasa.

Pored pitanja o trajanju imuniteta nakon preležane infekcije, ni pitanje koliko dugo traje zaštita nakon primljene vakcine ne prati siguran odgovor. Pojedinačni proizvođači vakcina objavili su svoje procene pa je tako direktor Ruskog direktnog investicionog fonda (RDIF), koji stoji iza Sputnjika V, Kiril Dmitrijev kazao da njihova vakcina štiti najmanje dve godine. Na drugoj strani iz Moderne su saopštili početkom ove godine da veruju da će njihova vakcina pružiti zaštitu nekoliko godina.

Jovana Milić pak napominje da ono što je do sada pokazano na primeru Fajzerove vakcine jeste da ovo cepivo stvara šest do 20 puta veći nivo antitela od onoga koji se stvara nakon preležane infekcije.

– Stoga se može pretpostaviti da vakcina stvara dugotrajniji imunitet u odnosu na onaj koji nastupa nakon bolesti s tim da to nije potvrđeno još kroz studije. Ja verujem da će nova vakcinacija biti potrebna nakon godinu ili dve dana, međutim da bismo sigurno znali odgovor na ovo pitanje potrebno je da se završe studije sa dužim praćenjem, zaključuje Milić.

Kako nakon primljenog cepiva?

Upitana da li postoje stvari koje ne bi smele da se rade nakon primljene vakcine, te da li je zabranjena upotreba alkohola, o čemu se prethodnih meseci posebno govorilo u vezi sa sputnjikom V, Jovana Milić kaže da ne postoje u tom smislu neka ograničenja. Ona međutim napominje da se mere zaštite poput nošenja maski i održavanja distance moraju i dalje poštovati. „Za sada znamo da vakcine protiv kovida sprečavaju obolevanje sa različitom efikasnošću, ali ne znamo još uvek da li sprečavaju i prenošenje virusa, što znači da vakcinisana osoba i pored toga što sama nije bolesna može da bude prenosilac virusa“, objašnjava Milić.