Država ne obeštećuje žrtve torture

– Problemi se javljaju na svim nivoima funkcionisanja, poput zdravstvenih, socijalnih, psihičkih i fizičkih, i to ne samo neposredno nakon torture, rekla je Trivunčić i dodala da oštećeni zbog torture trpe užasne posledice po zdravlje.

Na važnost rehabilitacije žrtva torture ukazao je Milan Marković, šef tima za ljudska prava u Kancelariji stalne koordinatorke UN u Srbiji.

– Ne govorimo samo o zatvorima, tortura se vrši i u spektru zdravstvene zaštite, psihijatrijske, kao i socijalne, rekao je Marković. Prema njegovim rečima, iskorenjivanje torture, koja predstavlja jedno od najtežih kršenja ljudskih prava, može se postići samo koordinisanom akcijom svih državnih institucija, promenom definicije torture i pooštvaranjem kazni za počinioce, kao i potpunom primenom prava na rehabilitaciju i nadoknadu za žrtve.

Ekmel Cizmecioglu iz Delegacije EU u Srbiji, naglasio je da se EU i te kako zalaže za prevenciju i osuđivanje svih oblika torture.

– Tortura je zločin i ona mora biti potpunosti iskorenjena, objasnio je Cizmecioglu.

Konvencija protiv torture i drugih surovih neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni koji je usvojila Generalna Skupština UN, stupila je na snagu 26. juna 1987, a Srbija je među državama potpisnicama. Prema navedenoj Konvenciji, zabrana torture je apsolutna.

Panel je organizovan u okviru projekta Borba protiv torture i nekažnjivosti, koji finansijski podržavaju Delegacija EU u Srbiji, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije i UN Dobrovoljni fond za žrtve torture. Projekat, čiji je cilj sprovođenje preporuke Komiteta UN protiv torture date u „Zaključnim zapažanjima o drugom periodičnom izveštaju Republike Srbije“, zajednički realizuju IAN i Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM.