Država nenamenski trošila sredstva iz budžeta namenjena zaštiti životne sredine

Od 2010. do danas prihodi republičkog budžeta od ekoloških naknada bili su 48 milijardi dinara, od čega je tek 14 milijardi potrošeno namenski, dok je 34 milijarde dinara, odnosno 288 miliona evra otišlo za neke druge stvari. I lokalne samouprave su više od polovinu novca od ekoloških taksi koje su naplatile trošile nenamenski i to na aktivnosti poput hvatanja pasa, asfaltiranja ulica, izgradnje bunara, kupovine autobusa.

„Ukupno 485 miliona evra iz budžetskih fondova potrošeno je na nešto drugo, a ne na životnu sredinu. To je vrednost 20 regionalnih deponija koje smo mogli da izgradimo i tako rešimo pitanje komunalnog otpada. Jedna deponija u Subotici koja se gradi, a za koju je bilo priče da je skupa košta 24 miliona evra – rekao je Dejan Maksimović, istraživač Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca.

 On je upozorio da su naše potrebe po pitanju životne sredine velike i da ćemo za sprovođenje evropskog zakondavstva u oblasti zaštite životne sredine morati da izdvojimo 15 milijardi evra, a da smo do sada uradili ništa ili jako malo.

Maksimović podseća da je Poglavlje 27 najskuplje u pregovorima, odnosno za njega svaka država mora da izdvoji najviše novca, a nama je po Nacionalnoj strategiji iz 2011. za životnu sredinu trebalo 10,5 milijardi evra, od toga 5,6 milijardi evra za rešavanje problema zagađenja voda, 2,8 milijardi za otpad i 1,3 milijarde evra za industrijsko zagađenje.

„Sada te cifre više nisu 10,5 milijardi, već sigurno 15 milijardi evra, od čega će nam samo za ulaganje u vode biti potrebno 7,7 milijardi evra. Za sprovođenje evropskog zakondavstva u oblasti zaštite životne sredine trebalo bi da izdvajamo dva do tri odsto BDP-a godišnje, a mi trošimo poslednjih godina od 0,25 do 0,7 odsto koliko je prema mišljenju Fiskalnog saveta bio procenat koji smo trošili 2017. godine“, ističe Maksimović.

Najveći problem, kako kaže, napravila je izmena Zakona o budžetskom sistemu 2015. koja je podstakla lokalne samouprave da troše sredstva nenamenski.

„Osim toga, postavlja se pitanje kako država da kontroliše opštine kada i ona troši nenamenski, a veliki problem je i taj što su lokalne samouprave počele da zatvaraju opštinske fondove od 2013. Prva je to tada uradila Sremska Mitrovica, a do danas 21 opština nema fond za zaštitu životne sredine“, napominje Maksimović.

On kaže da zato treba insistirati na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu vrati namenski karakter ekološkim naknadama, kao i da se zakonom reguliše kažnjavanje onih koji nenamenski troše, da ministar propiše kako se koriste sredstva i da to bude javno objavljeno.