Državni milioni za finansiranje laži, mržnje i propagande vlasti

Raspodela budžetskog novca tako je i u Beogradu gotovo identična prošlogodišnjoj, pa je najveći deo kolača, po već ustaljenoj praksi, otišao odavno privatizovanom, a zatim i vlasnički promenjenom Studiju B, dok su visoke sume razdeljene naprednjački nastrojenim tabloidima, od kojih su neki rekorderi u kršenju zakona i kodeksa novinara, u širenju lažnih vesti, propagande i govora mržnje, u čemu su su se dokazali i tokom vanrednog stanja.

Uz njih, milioni već tradicionalno odlaze i različitim „fikus“ preduzećima, vlasnički povezanim sa strankom na vlasti. Uprkos najavama lokalnih vlasti, ali i nadležnih republičkih organa, da će za medije ove godine biti izdvojeno više novca, beogradski čelnici izgleda nisu isto razmišljali.

Tako je, indikativno, iz budžeta u prvi mah izdvojeno 85 miliona dinara, tri miliona više nego prošle godine, ali je kandidatima ipak raspoređeno nešto manje od 80 miliona, a da komisija takvu odluku nije obrazložila.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je farsa prilikom raspodela sredstava na medijskim konkursima od javnog značaja i u Beogradu prevršila sve što bi se moglo zamisliti i da je sve više medija i članova udruženja koji kažu da treba bojkotovati konkurse.

Ipak, on naglašava da je obaveza udruženja i medijskih profesionalaca da na zloupotrebu javnog novca upozoravaju javnost.

– Međutim, to su ljudi koji ogoljeno, bezobzirno i beskrupulozno to rade, baš ih briga za naše napise i naša istraživanja koja pokazuju da su tako izvukli već desetine miliona evra iz lokalnih budžeta širom Srbije, samo da bi time finansirali puku partijsku propagandu, kaže Bodrožić.

Primeri takvih „poslova“ su očiti u glavnom gradu. Iako odavno privatizovan, Studio B koji sa pravom nosi epitet vlastima omiljene televizije, i ove godine sa konkursa izlazi kao apsolutni pobednik, sa nešto manje od 13 miliona dinara, koliko mu je dodeljeno za tri projekta.

Studio B je od početka dodeljivanja pomoći medijima za projekte od javnog značaja, od 2015, uspevao da sam odnese čak polovinu čitavog budžeta, više nego što su te konkretne godine zajedno dobila ostala 22 medija zajedno.

Prema istraživanjima našeg lista, ali i tekstovima koje su radili portali Krik i Pištaljka, sa studijom B, kao i vladajućom strankom, mogao je vlasnički, i na različite druge načine da se poveže čitav spisak nepoznatih, novoosnovanih PR agencija, produkcijskih kuća, firmi registrovanih za najrazličitije delatnosti, koje su „na poverenje“ komisije uspevale da svake godine obezbede maksimalne iznose od čak šest ili sedam miliona dinara.

Ispostaviće se kasnije, slivalo se tako mnogo projektnog novca na račun Studija B. Kao da ni to nije bilo dovoljno, pojedina istraživanja koja su se bavila time da li su finansirani projekti pravilno realizovani, pokazala su da je veliki broj njih emitovan upravo na toj televiziji, za šta su autori projekata ponekad izdvajali i do 70 odsto sume „osvojene“ na konkursu.

Nakon što ta televizija dobija novog vlasnika, količina novca koju je stručna komisija dodeljivala toj medijskoj kući nije se znatno smanjivala, a na spiskovima dobitnika sredstava i dalje su se nalazile firme nekada povezane sa bivšim vlasnicima, bračnim parom Krdžić, i dalje bogato nagrađivane maksimalnim iznosima.

To svakako može da bude osnov za pretpostavku da se dobre „poslovne“ veze nisu ni prekidale, uprkos izmenama vlasnika te medijske kuće, a sa sigurnošću može da se kaže da je teško utvrditi koliko je zaista novca poreskih obveznika tim kanalom „isisano“ iz budžeta.

Pre dve godine većinski vlasnik Studija B postaje Saša Blagojević, koji poseduje i novine Alo, pa na prvobitni iznos treba dodati i 5,7 miliona koliko je dodeljeno tom tabloidu.

Tako u „istu kasu“ odlazi čak 18,7 miliona dinara, što je gotovo četvrtina celog budžeta za medije.

Prošle godine, ta suma bila je još veća, a Blagojevićeve medijske kuće odnele su trećinu ukupne sume predviđene za medijske projekte, kada je Studiju B dodeljeno nešto više od 17 miliona dinara, a tabloidu Alo 5,5 miliona.

Podsećanja radi, prema pisanju medija, biznismen Saša Blagojević je školski drug i blizak poznanik sadašnjeg ministra finansija, a bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije kaže da nema iznenađenja u činjenici da je novac građana ponovo razdeljen isključivo medijima bliskim vlasti ili firmama koje se čak ne bave medijskim sadržajima, utoliko pre što je izborna godina.

– Komisije bi morale da budu sastavljene od predstavnika udruženja koja su poznata javnosti a ne ovih fantomskih udruženja i nazovi nezavisnih stručnjaka. Tako bi i odabrani projekti zaista bili u javnom interesu, a građani bi dobili informisanje koje plaćaju, naglašava Radomirović.

Žurba zbog izbora?

Činjenica da se približavaju parlamentarni i lokalni izbori, po mnogim mišljenjima je ubrzala preraspodelu budžetskih para namenjenih medijima, pa je prestonički konkurs raspisan već krajem januara, dok su u pojedinim lokalnim samoupravama isti konkursi otpočeli još u decembru prošle godine. Iako je čitava procedura zaustavljena zbog vanrednog stanja usled pandemije, ona je veoma brzo obnovljena, a odluka u Beogradu je doneta upravo po isteku roka od 90 dana, kao da nije ni prekidana.

Tabloidi nezaobilazni

Televiziji Happy dodeljeno je 2,5 miliona dinara, a još 10 miliona otišlo je kućama koje izdaju tabloide Informer i Kurir i povezanim firmama. Insajder tim doo i Info IT Media doo, obe firme u vlasništvu Dragana J. Vučićevića, odnele su skoro šest miliona dinara, a isti iznos dodeljen im je i na prošlom konkursu. Kao i prošle godine, izdavač Kurira, firma Adria media group i Adria media magazine, oba u vlasništvu Igora Žeželja, dobili su po nešto više od milion dinara za ukupno četiri projekta.