Dva spora za Savamalu u Strazburu

Podsetimo, te izborne noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, kada je na parlamentarnim izborima pobedila SNS, porušeno je 17 objekata na prostoru današnjeg „Beograda na vodi“, od kojih je 10 ucrtanih u katastar i sedam neucrtanih. Firma „Iskra“ d.o.o tada je ostala bez 1.057 kvadrata u Hercegovačkoj ulici 4-6. I dalje se sude za to, ali kako su nam rekli, ne očekuju pravdu u srpskim sudovima.

– Iskra do sada ima dva spora koji su stigli do Strazbura, ali i još pet aktivnih sporova u Srbiji koje ne očekujemo da dobijemo, jer je srpsko pravosuđe otvorena farsa. Jedna dobra ilustracija šta je srpsko pravosuđe danas je činjenica da je dežurni policijski službenik pred četiri svedoka u policijskoj stanici Savski venac izjavio da mu je naređeno da ne šalje policiju u Hercegovačku, jer tu akciju rušenja sprovodi Skupština Grada Beograda, ali srpski sudovi kažu da taj dokaz nije relevantan, kaže za Danas vlasnik firme „Iskra“ d.o.o Dušan Miljević.

U najkrupnijem od tih sporova „Iskra“ tuži za nanetu štetu: Milenijum Tim, Beograd na vodi, MUP Republike Srbije i Grad Beograd“.

– Prvi spor je u Strazbur otišao u septembru 2019. i taj predmet je tek sad započet. Iskra je tužila Milenium Tim, Beograd na vodi i Grad Beograd. Drugi spor je tek ovog meseca poslat, jer je uslov za Strazbur da se prethodno prođu svi domaći sudovi. U tom sporu Iskra je tužila Grad Beograd. U oba slučaja očekujemo da Strazbur presudi po zakonu, odnosno u našu korist i da tuženi moraju da nam nadoknade štetu, dodaje Miljević.

Samo pre nekoliko dana, 15. aprila u Privrednom sudu u Beogradu održano je suđenje po tužbi privrednog društva „Transport Peroni“ protiv „Milenijum tima“, „Beograda na vodi“, Grada Beograda i Ministarstva unutrašnjih poslova, takođe za nadoknadu štete, jer su i oni te kobne noći pre pet godina, ostali bez imovine. Tužbu su podneli 22. aprila 2019.

Vladimir Marković vlasnik „Transport Peroni“, nakon poslednjeg suđenja rekao je za naš list da je izneo sve činjenice po kojima se, kako kaže, jasno vidi čitav kriminal svih tuženih.

– Vrh aktuelne vlasti gurnuo je u kriminal i republičke i gradske institucije zarad svog koristoljublja, naveo je tada Marković za Danas. On je ocenio da je Savamala, „težak i neopisiv kriminal“, koji se dogodio u centru Beograda. Ipak, očekuje da sudija u njegovom slučaju, odredi veštačenje građanske i ekonomske struke, utvrdi visinu štete i da je tuženi nadoknade.

Sa druge strane, vlasnica nekadašnjeg restorana „Savski ekspres“, Nada Krstić za sada nema prevelike nade da će se njeni sporovi brzo rešiti, jer kako kaže, njen predmet za nadoknadu štete za porušeni lokal, stoji već četiri godine i trenutno je u Apelacionom sudu.

– Ko zna kada će to biti. Sve stoji, kad god sam pitala… ništa. Danas treba da prodate stan da biste mogli da isterujete pravdu na sudu, sve je skupo, svaka taksa, a da li ću i kada to naplatiti ko to zna. Koštalo me je mnogo i novaca i zdravlja, kaže Nada Krstić za Danas.

Sad je u penziji, pa je kako kaže spor za naplatu osiguranja kod Viner osiguranja, čiji je bila dugogodišnji osiguranik, pokrenuo njen sin prošle godine. I to je u toku, ali kako kaže naša sagovornica, ide nekako. I dalje ne može da poveruje, kako je neko mogao preko noći, u sred Beograda da poruši toliko objekata, a da policija nije ni izašla na teren. Taj stres koji je preživela kada je zatekla porušen restoran, od koga je živela, izazvao joj je aritmije, od kojih se i danas leči, pa moli boga da je „bar ova korona zaobiđe“.

Da nečija priča iz Savamale ipak ima srećan kraj, dokaz su Timotijevići. Priča o dugogodišnjoj borbi penzionera Ivana Timotijevića, koji je svoju kuću u Bari Veneciji branio od rušenja skrenula je tada veliku pažnju javnosti. To je bila poslednja kuća koja je „smetala“ budućoj saobraćajnici „Beograda na vodi“.

Timotijevići su godinama vodili spor sa nadležnim institucijama za stanarsko pravo, te nipošto nisu hteli da napuste svoj dom, plašeći se da će završiti kao i oni iz Hercegovačke. I dok se „Beograd na vodi“ širio ka njima, oni su živeli praktično na gradilištu, jedno vreme bez struje i vode, o čemu je Danas i pisao.

– Danas, porodica Timotijević živi mirnim, tihim životom baš onako kako dva penzionera i treba da provode svoje dane. Pune četiri godine trajala je neizvesnost da li će im država buldožerima srušiti kuću, hoće li im isključiti vodu i struju, da li će biti beskućnici ili će im priznati stanarsko pravo. Država je u više navrata pokušavala da sruši kuću. Gradska uprava je čak bila zakazala rušenje 26. avgusta 2016. godine, ali ih je u tome sprečila zajednička borba nezavisnih novinara i Inicijative Ne davimo Beograd i veliku zahvalnost dugujemo njima, koji su omogućili da se porodica Timotijević izbori za svoja prava, kaže za Danas Ivanova ćerka, Ana Timotijević Mihajlović.

Ona dodaje da je do okončanja sudskog spora sa Gradom došlo tako što je Grad priznao stanarsko pravo, i dodelio im dva stana na Crvenom krstu uz mogućnost otplate na 20 godina, da bi se oni povukli. Uslov je bio da povuku sve tužbe protiv države i da sudske spise dostave Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju.

– Shvatili su da ne mogu nezakonito da sruše kuću dok je sudski proces u toku. Nažalost, moja porodica spada u grupu retkih koji su uspeli u ovoj državi da se izbore za pravdu i osnovno stanarsko pravo. Sada su zadovoljni u novom domu, konačno su našli svoj mir posle velike, dugogodišnje neizvesnosti, kaže za Danas Ivanova ćerka.

Raseljeno 237 porodica

Proces raseljavanja svih 237 porodica koje su živele na prostoru današnjeg „Beograda na vodi“ vodila je Direkciji za gradsko građevinsko zemljište. Oni koji nisu imali stanarsko pravo dobijali su privremene smeštaje.