Ekskurzije neće biti jeftinije

S druge strane, u Ministarstvu prosvete kažu da će „sam postupak javne nabavke utvrditi cenu ekskurzija“, te se nadaju da će „konkurencija kroz taj postupak dovesti do nižih cena“.

Seničić odbacuje navode da su ekskurzije skupe zbog zarada turističkih agencija, napominjući da čak 50 odsto ukupnog iznosa koji plaćaju roditelji odlazi na dodatne troškove, u koje, između ostalog, spadaju i naknade za nastavnike.

– Agencija je dužna da sklopi ugovor o delu sa nastavnikom, a na neto iznos koji treba da mu se isplati plaćaju se porezi i doprinosi od 57,5 odsto, a potom se taj iznos oporezuje sa dodatnih 20 odsto na ime ličnih primanja nastavnika. To praktično znači da se na, recimo, dnevnicu od 2.000 dinara još toliko plaća državi. Ako pričamo o tome da ekskurzije i rekreativna nastava treba da budu jeftinije država je time morala da se pozabavi, jer na kraju sve to plaćaju roditelji – ističe Seničić.

Naknada za nastavnika nije jedini dodatni trošak. Pravilnik predviđa da je za putovanja duža od jednog dana obavezno prisustvo lekara, po Zakonu o turizmu za svaku grupu se mora obezbediti pratilac, na rekreativnoj nastavi angažovan je rekreator… svi oni dobijaju dnevnice, na koje se takođe plaćaju porezi i doprinosi. Seničić smatra da bi bilo logičnije da se uradi kategorijazacija objekata koji se bave rekreativnom nastavom, i da bi onda ti objekti morali imati lekara i rekreatora, koji bi se plaćali kroz cenu smeštaja.

Cenu aranžmana uvećavaju i gratis mesta, koja takođe ide na teret roditelji, iako većina s tim nije upoznata.

– Veliki broj škola zahteva određeni broj gratis mesta za nastavnike i učenike. Standardna procedura je da hoteli na 25 plaćenih mesta učenika daju jedno gratis mesto koje po pravilu ide nastavniku, jer i njegov smeštaj neko mora da plati. Ako je ponuda da na deset plaćenih mesta ide jedno gratis, u 99 odsto slučajeva je agencija to uračunala u cenu, dakle povećala je cenu da bi omogućila tako veliki broj gratisa. Sve to utiče značajno na cenu aranžmana – ističe Seničić, napominjući da poslednjih desetak godina zarada agencija iznosi između pet i osam odsto od ukupne cene.

On smatra da su naknade za nastavnike ključna stvar kojom je trebalo da se pozabavi Ministarstvo prosvete i da iznos koji dobijaju bude identičan na celoj teritoriji države, a ne da to bude uslovljeno mestom u kojem žive. Navodi primer centralnih beogradskih škola, u kojima naknade za rekreativnu nastavu po detetu iznose i po 3.000 do 4.000 hiljade dinara, dok u drugim opštinama i gradovima nastavnici dobiju 1.000 dinara.

Ministarstvo prosvete je pre šest godina pokušalo da ujednači dnevnice, tako što je na adrese škola poslalo preporuku da naknade koje vaspitači i nastavnici dobiju za vođenje dece na rekreativnu nastavu, izlete i ekskurzije, treba da budu u visini dnevnica državnih službenika za službena putovanja. Ova preporuka nije bila obavezujuća pa je škole nisu ni uvažavale, a neki nastavnici su zapretili da decu neće voditi na putovanja jer su dnevnice za državne službenike niže od iznosa koje uobičajeno dobijaju.

U novim pravilnicima više nema odredbe da visinu naknade za brigu o deci utvrđuje savet roditelja. U Ministarstvu objašnjavaju da putovanja mogu da se realizuju ako je je savet roditelja dao saglasnost na program nastave u prirodi, odnosno ekskurzije. U taj program, dodaju, spada i iznos naknade za celodnevnu brigu o deci. Takođe, komisija škole koja sprovodi javnu nabavku donosi predlog odluke koji posebnu pažnju obraća na visinu celodnevne brige o deci i ona mora samim tim da bude deo celog postupka, ističu u Ministarstvu.

Krštenje propisa bez sankcija

Obaveza da se agencije biraju javnom nabavkom postoji godinama unazad, ali je dobar deo škola zaobilazi i raspisuje oglase u novinama. I u jednom i u drugom slučaju cene ekskurzija su slične, pa je teško izvesti zaključak u kojoj meri su ustanove koje su se odlučile za javnu nabavku uspele da obezbede povoljnija putovanja za svoje učenike. Škole koje su raspisivale oglase su svesno kršile zakon, ali za to u prethodnom periodu nisu snosile sankcije. Takva praksa od jeseni bi trebalo da se promeni jer je sada u pravilnicima (koji stupaju na snagu od naredne školske godine) eksplicitno navedeno da se „izbor agencije za realizaciju nastave u prirodi i ekskurzije sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke“. Škole će kontrolisati budžetska inspekcija i državni revizor.